EVROPSKI UGAO
Neće moći i Đukanović i EU
„Povratak Đukanovića na vlast u Podgorici je proizveo i promjenu narativa. Sada svi mi kad pričamo u Crnoj Gori, čak i kada govorimo o napretku ili pozitivnim stvarima, dodajemo čuveno 'ali' iza kojeg slijedi serija zamjerki koje se odnose na pravosuđe, organizovani kriminal, korupciju, slobodu medija, funkcionisanje pravne države i u svim tim spočitavanjima se aludira, više ili manje otvoreno, da je Đukanović osoba koja je u dobroj mjeri odgovorna za takvo stanje”, objašnjava naš diplomatski izvor u Briselu
Zvaničnoj Podgorici i okruženju predsednika Mila Đukanovića je preko nekoliko nivoa i sa više adresa iz Brisela i drugih važnih evropskih prestonica jasno stavljeno do znanja da Crna Gora neće moći da uđe u EU pre nego što predsednik Milo Đukanović bude politički “penzionisan”.
Preciznije: Crnoj Gori će biti dozvoljeno da završi pregovore sa EU, čak i sa Đukanovićem na čelu države, ali sporazum o pristupanju EU neće biti stavljen na sto za potpisivanje sve dok u Podgorici aktuelni predsednik bude imao političku moć. Tako Crna Gora rizikuje da se zaglavi u limbu. To su “Vijestima” potvrdili izvori u institucijama EU i državama članicama koji su dobro upućeni u crnogorski dosije.
Reč je o kvalitativnoj promeni u stavu EU i njenih ključnih članica prema predsedniku Crne Gore. Do skora se smatralo da će “diplomski rad” Podgorice za ulazak u EU biti procesuiranje ljudi koji su umešani u razne, eufemistički rečeno, netransparentne poslove, koji gravitiraju oko Đukanovića uključujući i njega samog. Međutim, suočeni sa činjeničnim stanjem da crnogorsko pravosuđe nema kapacitete kao ni dovoljno jaku medijsku i političku podršku da sprovede uspešno takve procese, u EU je sazrelo razmišljanje za promenu taktike.
“Preko nekoliko kanala smo uputili našim crnogorskim partnerima poruku da EU ne može da primi Crnu Goru u kojoj će Đukanović voditi glavnu reč. Osoba koja nije procesuirana i osuđena zbog veoma ozbiljnih krivičnih dela od sudova u EU (misli se na Italiju prim. aut.) samo zato što je bila zaštićena imunitetom koje garantuju najviše funkcije u državi i koja je dugi niz godina opstruirala uspostavljanje države bazirane na evropskim vrednostima ne može da bude partner s kojim EU potpisuje sporazum o ulasku u njeno članstvo”, kaže za “Vijesti” diplomatski izvor u jednoj od važnijih članica EU.
Imajući u vidu senzibilnu situaciju u regionu i u samoj Crnoj Gori, kao i da je proces pregovaranja prilično usporen, odnosno da EU ne žuri da primi nove članice, uključujući Crnu Goru i Srbiju, nema razloga za preduzimanje drastičnih mera prema Podgorici zbog Đukanovića. U EU se i dalje nadaju da će vreme odraditi svoj posao i da njihovo “upozorenje” zvaničnicima u Podgorici neće morati da bude sprovedeno u delo.
“Pod pretpostavkom da ne dođe do tektonskh poremećaja u EU posle izbora za Evropski parlament sledeće godine, brzina pregovora sa Crnom Gorom neće doživeti promene. Tako da će pregovori potrajati bar do 2025. godine. U normalnim okolnostima pitanje ko će biti na vlasti u Podgorici se ne bi ni postavljalo, ali nakon poslednjeg povratka Đukanovića, preovladalo je mišljenje da je potrebno staviti do znanja našim prijateljima u Podgorici da neće biti ulaska Crne Gore u EU sa Đukanovićem. Mi ne možemo i ne želimo da biramo vlast građanima Crne Gore, ali možemo da odlučujemo koga hoćemo a koga nećemo da primimo u naš klub”, kaže za “Vijesti” izvor u evropskim institucijama u Briselu.
Prema rečima naših sagovornika oko predsednika Đukanovića je već podignuta neka vrsta “sanitarnog kordona” unutar EU. Neće biti izolovan kao što je kosovarski premijer Ramuš Haradinaj, ali neće biti ni daleko od te vrste ostrakizma. Naravno, to ne isključuje mogućnost da, tu i tamo, poneki lider iz članica EU probije kordon, ali to će biti samo epizodne i pojedinačne pojave koje neće uticati na mejnstrim stav EU i njenih vodećih članica.
“Povratak Đukanovića na vlast u Podgorici je proizveo i promenu narativa o Crnoj Gori u EU. Sada svi mi kad pričamo u Crnoj Gori, čak i kada govorimo o napretku ili pozitivnim stvarima, dodajemo čuveno 'ali' iza kojeg sledi serija zamerki koje se odnose na pravosuđe, organizovani kriminal, korupciju, slobodu medija, funkcionisanje pravne države i u svim tim spočitavanjima se aludira, više ili manje otvoreno, da je Đukanović osoba koja je u dobroj meri odgovorna za takvo stanje”, objašnjava naš diplomatski izvor u Briselu.
Suština razmišljanja naših sagovornika, o tome zašto neće dozvoliti Crnoj Gori da sa Milom Đukanovićem uđe u EU je sledeća: tačno je da je naša greška što smo bili fokusirani samo na ekonomske reforme u zemljama koje su ušle u EU 2004. godine. Naša greška je i što smo dali datum Rumuniji i Bugarskoj da će sigurno ući u EU 2007. i 2008. godine, ali ako smo pogrešili i sada plaćamo cenu to ne znači da treba da ćemo da primimo nove orbane, kačinjske, borisove, pa makar bili i iz male države kao što je Crna Gora.
Izvori “Vijesti” ne preciziraju kako bi Đukanović mogao da bude “penzionisan”, odnosno šta bi za EU bio dokaz da osnivač i lider DPS-a ne kontroliše vlast. Ipak, oni podvlače da neće biti tolerisan ni scenario u kojem bi aktuelni predsednik Crne Gore vukao konce iza kulisa, to jest, da formalno ne bude na vlasti, ali da preko partije i svojih vernih ljudi nastavi da upravlja Crnom Gorom.
Naši sagovornici ukazuju i na drugu stranu medalje u poruci evropskih zvaničnika Đukanovićevom okruženju. Preformulisani stav treba tumačiti i kao mogućnost da najdugovečniji vladar Crne Gore, posle kralja Nikole, elegantno ode sa političke scene, izbegavajući potrese, krize i nestabilnost u zemlji. Podsticaj za Đukanovića da prihvati sugestiju iz EU i da se povuče za dobrobit građana Crne Gore je izostanak obaveze da se procesuiraju slučajevi u kojima je involviran predsednik Crne Gore i davanje dovoljno vremena da pripremi svoj “elegantni” izlazak sa scene.
Sve u svemu: EU je spremna da “pusti” Đukanovića ako on “pusti” Crnu Goru. Sudeći po poslednjim nastupima, predsednik Crne Gore još uvek nije voljan da to uradi i misli da ima još neku kartu da odigra. Mora samo da bude oprezan da se ponuđeno “puštanje” ne transformiše u “puštanje niz vodu”.
( Željko Pantelić )