Uprava Rade nije precizirala gdje su uloženi milioni eura od dokapitalizacije

Predstavnici poslovodstva Bjelasice Rade nijesu, na insistiranje članova skupštinske Komisije za praćenje i kontrolu postupka privatizacije, precizno saopštili u šta je uložen novac od dokapitalizacije preduzeća, dok iz Sindikata fabrike tvrde da u proizvodnju nije investirano.

Predstavnici poslovodstva tvrde da je dio od četiri miliona eura dobijenih dokapitalizacijom preduzeća 2007. godine uložen u fabriku, dok su iz Sindikata kompanije pozvali članove Komisije da posjete fabriku i uvjere se da li je investirano u proizvodnju i opremu.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Veljko Vasiljević, smatra čudnom tvrdnju predstavnika menadžmenata da je u fabriku investirano toliko novca, a da ona ipak ne radi.

„Ja bih se zapitao da li sam normalan“, rekao je Vasiljević na sjednici Komisije, koja je danas raspravljala o privatizaciji bjelopoljske fabrike mineralne vode.

Nezavisni poslanik Obrad Gojković, saopštio je da sumnja da je novac od dokapitalizacije uložen u fabriku, već da je njen vlasnik, Eurofond uzimao kredite za kupovinu akcija preduzeća, što je kasnije predstavljao kao investicije.

Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Izet Bralić, predložio je da članovi Komisije posjete fabriku kako bi se utvrdilo da li je bilo ulaganja o kojima predstavnici poslovodstva kompanije nijesu mogli da saopšte precizne podatke.

Predsjednik Odbora direktora Bjelasice Rade, Nenad Štibelj, saopštio je da je smiješna priča o tome da je Eurofond podigao kredit kako bi kupio akcije preduzeća. On je objasnio da je Eurofond kroz proces masovne vaučerske privatizacije najprije postao vlasnik 11,5 odsto akcija fabrike, dok je kasnije, kupovinom dionica na berzi, podigao vlasnički udio na 78 odsto.

Izvršni direktor kompanije, Tamara Lakićević, saopštila je da je tačno da Bjelasica Rada duguje državi 2,1 milion eura po osnovu koncesija, poreza i doprinosa, ali i da ta fabrika, zbog administrativne greške, plaća najveću koncesionu naknadu u regionu, od 77 hiljada eura godišnje.

Ona je objasnila da se fabrici koja se bavi proizvodnjom mineralne vode naplaćuje koncesiona naknada kao da se radi o rudarskom preduzeću, a ne kao ostalim proizvođačima vode u Crnoj Gori.

„Već duže vrijeme pokušavamo da se prebacimo iz nadležnosti Ministarstva ekonomije na Ministarstvo poljoprivrede, gdje su i ostali vodari, jer se mi, zbog nečije odluke, vodimo kao rudarsko preduzeće, koje se bavi mineralima“, rekla je Lakićević.

Ona je najavila da će Eurofond do kraja godine izmiriti sva potraživanja prema radnicima po osnovu doprinosa, s obzirom na to da im je u prethodnih par dana isplaćeno sedam zaostalih zarada.

Lakićević tvrdi da su svi izvještaji o poslovanju Bjelasice Rade transparentni i dostupni, kao i da u periodu stečaja, iz kog je preduzeće izašlo u septembru prošle godine, nije bilo otpuštanja radnika.

„Jedan broj radnika je napustio fabriku uz otpremnine kada je ona privatizovana, ali otpuštanja nije bilo u periodu stečaja, iako je stečajni upravnik mogao svima da da otkaze“, navela je Lakićević.

Ona je saopštila i da prosječna zarada zaposlenih u Bjelasici Radi iznosi oko 400 eura, a da stvarna dostiže i 900 do hiljadu eura, s obzirom da oni nijesu angažovani tokom cijele godine.

Vršilac dužnosti predsjednika Sindikata, Miraš Joksimović, tvrdi da je najveća plata koju je primio u fabrici, zajedno sa naknadom za topli obrok i regresom, iznosila 256 eura, kao i da zaposleni nijesu krivi što nijesu angažovani tokom cijele godine.

On je potvrdio da je radnicima, koji su od marta štrajkovali zbog prinudnih odmora i neizmirenih zarada, nedavno isplaćeno svih sedam zaostalih plata, ali da im se duguju doprinosi.

„Tačno je da su nam isplaćene zaostale zarade, ali to se ne bi desilo da nije bilo nekih pritisaka. Uostalom, nas niko nije pitao kako smo mi živjeli prethodnih sedam mjeseci“, kazao je Joksimović.

On je dodao da se na osnovu cjelokupne priče, koja se mogla čuti na sjednici Komisije, može zaključiti da su svi sve radili po zakonu, a da su jedini krivci zaposleni.

„Ja se izvinjavam što sam radnik“, rekao je Joksimović.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jelić, tvrdi da u nije znao za problem koji Bjelasica Rada ima kada je u pitanju visina koncesione naknade, kao i da će on biti riješen.

„Pitaću nadležne zbog čega je iznos koncesione naknade za Bjelasicu Radu tako enormno visok“, najavio je Jelić.

On je saopštio da su brojni domaći proizvođači vode u Crnoj Gori izloženi nelojalnoj konkurenciji, koja se ogleda u uslovljavanju trgovaca da kupuju takozvane vezane proizvode, odnosno da ukoliko žele da, na primjer, u svojim prodavnicama imaju Coca Colu, moraju da kupe i proizvode fabrike Knjaz Miloš.

„Zašto bi se u Crnoj Gori prodavalo toliko proizvoda Knjaz Miloša, pored domaćih voda koje su mnogo boljeg kvaliteta. Potrebno je raditi na eliminisanju nelojalne konkurencije“, rekao je Jelić.

Vasiljević je kazao da Vlada, koja je nadležna za koncesiona pitanja, treba da objasni zbog čega neko u Crnoj Gori plaća koncesionu naknadu od 25 hiljada eura godišnje, a neko čak 77 hiljada eura.

„Ako ne možemo da budemo konkurentni na tržištu, onda je problem do nas, a ne do Knjaz Miloša, Radenske ili Jamnice, čije se vode takođe uvoze na tržište Crne Gore“, naveo je Vasiljević.

Poslanik DF-a, Janko Vučinić, samtra da fabrika ima kapaciteta da svoje proizvode pozicionira na tržištu, ali da je u Crnoj Gori problem to što onaj ko želi može da plaća koncesije, a ko ne želi, ni ne mora.

Predstavnik Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Ines Mrdović, smatra da bi u slučaj privatizacije Bjelasice Rade trebalo da se uključi vrhovni državni tužilac, jer iz izvještaja o poslovanju firme mnogo toga nije jasno.

Ona tvrdi da je Eurofond pretvorio bjelopoljsku fabriku u gubitaša, čiji je akumulirani gubitak prošle godine dostigao 8,7 miliona eura.

Mrdović je saopštila da su, prema izvještajima koje je MANS-u dostavila Centralna banka, dugoročne obaveze fabrike 3,5 miliona eura, a da je vlasnik prikazao da su ukupna ulaganja za deset godina iznosila 600 hiljada eura.

Dokapitalizacijom preduzeća 2007. godine je, prema njenim riječima, registrovan priliv od 5,7 miliona eura, dok je u izvještaju naredne godine prikazan priliv od poslovnih aktivnosti od oko sedam miliona eura.

„Smatramo da je kroz finansije ispeglana suma koja se tiče prihoda od emisije akcijskog kapitala. Naš stav je da u priču treba da se uključi državni tužilac“, navela je Mrdović.

( Mina Business )