Početak kraja eura?

Ako bi Grčka nakon referenduma napustila evro i vratila svoju drahmu to bi ujedno značilo i početak kraja evra kakvog danas imamo.

U Grčkoj bi doslo do kolapsa njenih banaka, devalvacije njene valute, siromaštva i hiperinflacije. Ekstenzija bi momentalno potresla finansijka tržišta u čitavom svetu, gde bi najdeblji kraj izvukla Evropska unija.

Međutim, vremenom bi intenzitet značajno oslabio. Grčka bi uz nužan otpis najvećeg dela dugova imala mnogo bolju pregovaračku poziciju jer bi uz dosta više samostalnosti postala atraktivnija za sve strane u globalnoj političkoj i ekonomskoj tržišnoj utakmici, među kojima su pored zemalja EU i SAD - Kina i Rusija, gde bih posebno istakao interese Evroazijske unije. Imala bi svoju valutu, koja bi joj uz dobro upravljanje osigurala konkurentnost privrede i početak prosperiteta, odnosno nudila bi potencijalnim investitorima mnogo veće povraćaje.

Što se tiče EU, ona bi najpre prošla kroz veliko finansijsko ljuljanje, potrošila bi mnogo novca dok bi sprečila mogući domino efekat kod ugroženih članica. Morala bi brzo izvući pouku, (jer bi se od ekonomskog i socijalnog ljuljanja mogla brzo i urušiti) doneti poseban plan i program za ugrožene zemlje, a taj bi se plan značajno razlikovao od dosadašnjeg, koji je do sada, zajedno sa MMF-om, nuđen Grčkoj.

Na žalost, u dosadašnjoj praksi EU nije pokazala zavidnu brzinu kada je god bilo reči o veoma bitnim pitanjima, tako da je mala mogućnost da će i sve gore navedeno postići u potrebnon vremenu. Kada je reč o sudbini evra, istom se ne smeši svetla budućnost. Razloga je puno, a među najvećim, vidim u potpunoj neuravnoteženosti, izrazitoj različitosti u gotovo svim segmentima, u fiskalnoj sferi takođe, koja iz godine u godinu pokazuje sve veći jaz između bogatih i siromašnih zemalja članica, gde se usled otvorenosti granica pod izgovorom slobodnog tržišta sve viši deficiti jednih pokazuju u sve višim suficitima drugih, uz istu vrednost bazne valute. Dakle, sve slabija konkurentnost jednih proizvodi sve jaču kod grugih. Pritom, o nekoj solidarnosti među članicama nema ni govora. Niko neće da se zarad mira u kući odrekne dela svog profita i prosledi ga onome kome je to potrebno. A to sve ukupno će neminovano dovesti do kraha jedinstvene valute.

Sve zajedno, uz eventualno napuštanje evrozone od strane Grčke, kao i dalje napetosti na relaciji SAD - Rusija, doneće puno nestabilnosti u čitavom svetu, a naročito u EU. Biće veoma napeto, kako bezbedonosno, politički tako i ekonomski, i to s vrlo neizvesnim ukupnim krajem.

Na kraju, u svemu ovome, u toku čitavog globalnog i tržišnog procesa, kada je reč o evrozoni, možda je u najmanju ruku za očekivati kraj evra kakvog danas poznajemo.

Autor je ekonomista

( Dejan Tadić )