Revizori otkrili štetne ugovore Hipo banke sa Lazarevićem i društvom

Austrijska Hypo banka, nacionalizovana pod težinom ogromnih dugova i gomilom rizičnih kredita, odobrila je zajmove od 42 miliona neprovjerenoj i netransparentnoj firmi Bigova bay kako bi izgradila grandiozni turistički projekat u Crnoj Gori, čija izgradnja nije počela ni osam godina isplate prve tranša kredita, navedeno je u istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) koje je objavljeno juče.

Zvanična dokumentacija u koju je BIRN imao uvid otkriva da je Hypo Alpe Adria znala da su austrijski milijarder Martin Šlaf i srpski tajkun Vojin Lazarević od samog početka bili povezani sa poslom, iako formalno nisu imali veze sa firmom Bigova bay. U privrednom registru kao vlasnik ove kampanije navedena je firma “Robert Placzek Holding”, izvršni direktor je Moše Ruso, a ovlašćeni predstavnik Branka Lazarević.

Ova firma, sa sjedištem u Kotoru, osnovana je 2006. godine, samo nekoliko mjeseci prije nego što je od austrijske Hypo banke zatražila kredit od 20 miliona eura za kupovinu 100 hektara zemlje na rtu Trašte iznad Bigova. Hypo banka je u junu 2007. pristala da firmi pozajmi novac, uzimajući kao zalog zemlju koja je trebalo da bude kupljena, Lazarevićevu porodičnu kuću od 1.400 kvadrata u Kotoru i njegovu mjenicu.

Međutim, veliki dio zemlje koju je firma kupila od mještana nije bio zvanično registrovan kao zalog za kredit , a neki djelovi čak nisu ni propisno upisani u zemljišne knjige kao prodati. Banka, koja je u međuvremenu prodata, nacionalizovana, spasena uz pomoć sedam milijardi eura od austrijskih poreskih obveznika, pozvala je 2009. revizore Price Waterhouse Coopersa da izvrše procenu njenih sve lošijih finansija.

Otkrivene su desetine rizičnih kredita, uključujući i one odobrene firmi Bigova bay. PwC je procijenio da je taj zajam bio pokriven zalogom od svega 8,5 miliona eura.

Dokumenta iz katastra, u koje je BIRN imao uvid, otkrivaju da je 2008. samo sedam od ukupno 100 hektara zvanično registrovano kao obezbeđenje za kredit.

Bez obzira na ovo upozorenje, Hypo banka je 2013. odobrila firmi Bigova bay i drugi kredit od 22 miliona eura. Ovaj kredit je bio dio kompleksnog aranžmana između firme Martina Šlafa, Robert Placek holdinga, ofšor kompanije Vojina Lazarevića Aralsoft Limited i Hypo banke. Šlafov Robert Placzek tada je postao zvanični vlasnik firme, preuzimajući i osnovni kredit od 20 miliona i drugi od 22 miliona eura.

Drugi kredit nije smio da se koristi za izgradnju projekta, već za otplatu tri naizgled nepovezana kredita kod Hypo banke koja su odobrena dvijema firmama u vlasništvu Lazarevića Navy invest i Rudnap. Za ove kredite, navode u Hypo banci, postojao je “rizik da neće biti vraćeni” po uslovima koje je postavila Heta Asset Resolution, kompanija osnovana da reguliše “loše dugove” ove banke.

Kao rezultat toga, dug je prenet sa Hypo Srbija banke na Heta Asset Resolution u vlasništvu austrijskih poreskih obveznika. Portparol Hypo banke rekao je za BIRN da je osnovni kredit bio rizičan, a da je drugi zajam organizovan kako bi se ‘poboljšao… pravni položaj’ Heta. Lazarević je odbio da odgovori na pitanja BIRN-a u vezi sa firmom Bigova bay. Lazarević je bio poslanik Narodne stranke i savjetnik tadašnjeg premijera Filipa Vujanovića.

U odgovoru na pitanje BIRN-a zašto je banka pozajmila firmi još 22 miliona uprkos zabrinutosti oko prvog kredita, portparol Hete insistirao je na tome da je promjena vlasništva u korist Šlafa “u interesu Hete i da ju je Heta i inicirala”.

Firmu Bigova bay registrovao je u Kotoru u maju 2006. godine biznismen iz Beča Predrag Lupšić. On je u ljeto 2006. počeo da kupuje zemljište od lokalnih vlasnika po cijeni od 25 eura po kvadratu. U decembru 2011. Bigova bay za hiljadu eura prodaje of šor firmi sa Kipra Aralsoft Limitedu, koju kontroliše Lazarević. U vrijeme kada je potpisan ugovor o kreditu iz 2013. Lazarević firmu prodaje Šlafu za 1.000 eura, ali mu je dug u Hypo Srbija banci od 22 miliona u potpunosti otplaćen.

Prema BIRN-u Bigova bay je do sada kupila oko 90 hektara na toj lokaciji. Šlaf 2014. nije uspio da kupi susjedno parče zemlje, bivšu vojnu lokaciju, koje mu nedostaje, jer je ponudu odbacila tenderska komisija na čijem čelu je bio ministar turizma Branimir Gvozdenović.

Dokazi pred austrijskom komisijom

Član austrijske parlamentarne komisije koja trenutno vodi istragu o poslovanju banke Rainer Hable rekao je da će se saznanja do kojih je BIRN došao “vrlo vjerovatno” staviti na dnevni red komisije.

“Čini se da neobezbijeđeni krediti dodijeljeni za ispašu koza nisu jedinstveni slučajevi u Hypo banci”, rekao je on ironično.

“Izjave sa saslušanja o kreditima koje smo pribavili tokom parlamentarnih rasprava pokazuju da su odobravani krediti koje normalna banka nikada ne bi izdala. Hypo je bio sistematski pljačkan dok su političari to gledali”, rekao je Hable. Dodao je da će Šlaf možda biti pozvan da da iskaz kako bi komisija mogla da istraži zašto je firmi Bigova Bay odobren drugi kredit, od 22 miliona eura.

"Što se tiče opisanih okolnosti, moramo da otkrijemo da li je, nakon što je spasena, Hypo odobravala kredite bez odgovarajućeg obezbeđenja”, rekao je Hable.

Vlada u maju usvojila nacrt studije po planu austrijske firme

Vlada je 28. maja usvojila nacrt izmjena i dopuna državne i lokalne studije za prostor Bigovo - Trašte koje obuhvata lokaciju za projekat Bigova Bay. Kako je navedeno u studiji, predviđena je izgradnja dva hotela sa 551 sobom, 357 apartmana i 230 vila. Naselja će biti po uzoru na stare mediteranske gradove, a dvije izolovane zone vila u prirodi će “pružati najekskluzivnije uslove za odmor i boravak turista”. Predviđena je i marina sa 150 vezova, restorani, sportski tereni...

U studiji je navedeno da je većinski vlasnik zemljišta na rtu Trašte, kompanija Robert Placzek Holding iz Austrije i da je za izradu studije korišćen master plan kojeg je ona završila u martu ove godine.

( Goran Kapor )