Od članica NATO-a, za odbranu najviše izdvajaju SAD
Od država regiona, članica NATO-a, za odbranu najviše izdvaja Hrvatska, 1,4 odsto, dok Albanija izdvaja 1,2 odsto a Slovenija jedan odsto svog BDP-a za ove godine
Sjedinjene Američke Države (SAD) od članica NATO-a, ove godine, izdavajaju najveći dio BDP-a za odbranu, a najmanji Luksemburg.
Alijansa je objavila podatke o troškovima članica za odbranu od 1963. godine, kao i procjene o troškovima u tu svrhu za ovu godinu.
Prema tim podacima, ukupna cifra za Alijansu za prethodnu godinu je 949.915 milijardi dolara odnosno, prema procjeni, za ovu 892.738 milijardi dolara.
Standard Alijanse je da članice za odbranu izdvoje dva odsto BDP-a.
SAD, kako se procjenjuje, ove godine troše 3,6 odsto BDP-a na odbranu, odnosno 649.931 miliona dolara, što je smanjenje u odnosu na prošlu, (3,8 odsto), ali i 2013. godinu, kada je država potrošila 4,1 odsto BDP-a u tu svrhu.
Luksemburg, koji je među članicama koje bi ove godine trebalo da ostvare i najveći rast BDP-a, za odbranu izdvaja 0,5 odsto BDP-a, odnosno 270 miliona dolara, što je neznatno povećanje u odnosu na nekoliko prethodnih godina, kada je ta država izdvajala 0,4 odsto BDP-a za odbranu.
Od država regiona, članica NATO-a, za odbranu najviše izdvaja Hrvatska, 1,4 odsto, dok Albanija izdvaja 1,2 odsto a Slovenija jedan odsto svog BDP-a za ove godine.
Hrvatska, prema podacima koje je objavio NATO, na odbranu troši 631 miliona dolara, Albanija 130, a Slovenija 394.
Albanija, koja je među članicama čiji je rast BDP-a u ovoj godini veći u odnosu na pretodnu godinu i procjenuje se da će biti tri odsto, u odnosu na 1,9 prošle i 1,4 odsto 2013. godine, najmanje novca izdvaja za odbranu od svih saveznica.
Njemačka bi ove godine, kao i prethodne dvije, za odbranu trebalo da utroši 1,2 odsto BDP-a.
Među državama koje za odbranu ove godine odvajaju dva ili više odsto, pored Estonije, Poljske, Velike Britanije i SAD, je i Grčka koja bi trebalo da u tu svrhu izdvoji 2,4 odsto svog BDP-a.
Prema statističkim podacima koje je Alijansa objavila, vojne i civilne strukture u okviru sistema odbrane čine 1,3 odsto radne snage u SAD, 1,8 u Turskoj, 2,3 u Grčkoj i 1,2 u Estoniji.
Taj procenat je u Albaniji i Sloveniji 0,8, dok je u Hrvatskoj 0,9.
Island, koji bi od svih država članica Alijanse, prema procjenama, ove godine trebalo da ima najveći rast BDP-a, nema vojne snage.
( Mina )