Svjetska banka: Manji rast ekonomije 2019.
Crnogorska ekonomija će naredne godine rasti po stopi od 2,8 odsto, ovogodišnja projekcija je 3,8 odsto
Svjetska banka (SB) je procijenila da će crnogorska ekonomija u narednoj godini rasti po stopi od 2,8 odsto, što je manje za jedan procentni poen u odnosu na ovu godinu za koju je projekcija 3,8 odsto. Razlog za niži rast je očekivanje da će velike investicije u sektoru saobraćaja i infrastrukturna ulaganja polako da usporavaju.
To je saopšteno juče na predstavljanju redovnog ekonomskog izvještaja te međunarodne organizacije za Zapadni Balkan (Crna Gora, Srbija, BiH, Albanija, Kosovo i Makedonija).
SB je konstatovala da je rebalans ovogodišnjeg budžeta odgodio prvobitni cilj ostvarivanja uravnoteženog budžeta do 2019. godine i smanjenja javnog duga na 60 procenata do 2020. godine. Viši ekonomista SB Mark Šifbauer je kazao da su izgledi za Crnu Goru i dalje pozitivni, te da je projektovano da će se rast smanjiti sa ovogodišnjih 3,8 odsto na 2,8 odsto u narednoj i na 2,5 odsto u 2020. godini.
“To je u određenom smislu normalno, jer velike investicije u sektoru saobraćaja i infrastrukturnih ulaganja, koja su u velikoj mjeri ove i prošle godine podržavala rast polako usporavaju.Ta niža ulaganja će usporiti i rast BDP-a”, kazao je on.
SB je ocijenila da je Crna Gora ranjiva na porast globalnih kamatnih stopa, odnosno, da kombinacija deficita tekućeg računa i fiskalnog deficita povećava ranjivost države u odnosu na rastuće troškove finansiranja.
“Ekonomija Crne Gore je u ovoj godini opet snažno rasla. Projekcija rasta je revidirana naviše, jer je došlo do povećanja privatnih i javnih investicija, a porastao je izvoz roba i usluga. Investicije su najveći doprinos rastu dale u prvom kvartalu, jer su investicije u energiju i turizam bile praćene i ubrzanjem izgradnje autoputa Bar - Boljare”, konstatovala je SB u izvještaju.
Kako je objašnjeno, turizam, maloprodaja i građevinarstvo su opet bili glavni pokretači rasta u ovoj godini, ali ih nadopunjuju prerada i energije koji su udvostučeni nakon investicija u nove kapacitete prethodnih godina.
Glavni vanjski rizici su usporavanje rasta u EU i procesa pristupanja, moguće pooštravanje uslova finansiranja na tržišta u nastanku, kao i regionalna politička situacija.
( Marija Mirjačić )