U Estoniji oprano 900 milijardi eura?

Preko banaka koje posluju u Estoniji, koja je u centru skandala sa pranjem novca oko Danske banke, obavljen je protok više od bilion dolara između 2008. i 2017, saopštila je centrana banka te države.

Ova članica Evropske unije od 1,3 miliona stanovnika je uzdrmana otkrićima da su tamošnje banke prale novac iz Rusije, Moldavije i Azerbejdžana preko nerezidentnih računa. Skandal je doveo do zatvaranja banaka u Estoniji i Letoniji.

Obim prekograničnog protoka, koji je prvo objavio Blumberg, ukazuje na to da je pranje novca preko male baltičke države možda bilo veće nego što se ranije mislilo, piše Rojters.

Centralna banka je saopštila da su između 2008. i 2017. transakcije iznosile ukupno 1,1 bilion eura. Ta cifra obuhvata ukupan protok, uključujući rezidentne i nerezidentne transakcije, rekao je portparol.

Ukupan BDP Estonije je iznosio oko 25 milijardi dolara prošle godine - otprilike jednako kao Ugande ili Nepala, što znači da veći dio tog protoka novca nije bio direktno povezan sa ekonomskim aktivnostima u državi, dodaje Rojters.

Centralna banka nije saopštila da li bilo koji dio tok protoka smatra sumnjivim.

Blumberg je juče objavio podatke centralne banke koji pokazuju da je Estonija između 2008. i 2015. izvršila nerezidentne prekogranične transakcije u vrijednosti od 900 milijardi eura.

Centralna banka je kasnije saopštila da se cifra koju je naveo Blumberg ne odnosi posebno na nerezidentne transakcije nego na sav protok u zemlji i izvan nje, uključujući uvoz i izvoz i rutinske finansijske transakcije poput kupovine hartija od vrijednosti.

Estonski uvoz i izvoz su iznosili ukupno 232 milijarde eura između 2008. i 2017, prema zvaničnim podacima.

„Ovo je iznenađujuća cifra“, kaže Jakob Dedenrot Bernhoft, ekspert za pranje novca iz Kopenhagena. „Ona ukazuje na to da Danske slučaj nije jednokratna afera i da se problem odnosi i na druge banke“.

Blumbergov izvještaj je izazvao nagli pad akcija švedskih SEB i Svedbank, koje posluju u Estoniji, kao i najveće banke u tom regionu, Nordea, te Danske banke.

Operacije Svedbanke na Baltiku čine skoro petinu njenog operativnog profita, pri čemu je Estonija njeno najveće tržište.

„Godinama smo radili sa vlastima, kao i sa korespondentnim bankama da osiguramo solidne sisteme i procese koji se tiču borbe protiv pranja novca“, rekao je portparol Svedbanke.

„Naglašavam da se ne prepoznajemo u izvještaju Blumberga. Mi smo mala banka sa niskim rizikom“, dodao je.

Švedska Svedbanka je najveća u Estoniji nakon kupovine Hansabanke 2005. Ima 800.000 privatnih i oko 140.000 poslovnih klijenata u državi, prema podacima sa njenog veb sajta.

Njen skandinavski rival SEB takođe ima velike operacije na Baltiku nakon kupovina krajem 1990-ih. Imala je 920.000 privatnih i 99.000 poslovnih klijenata prema godišnjem izvještaju 2017.

„Imamo neznatan broj klijenata koji nisu iz baltičkih država, rekao je portparol SEB-a. „Zadovoljni smo što funkcionišu naše procedure koje se tiču tih problema“.

Podaci koji pokazuju mogući obim pranja novca preko Estonije su postepeno isplivali posljednjih nekoliko mjeseci.

U maju su podaci estonske finansijske obavještajne jedinice (FIU) pokazali da je više od 13 milijadi dolara oprano preko banaka u toj zemlji od 2012. do 2016, pri čemu je najmanje 7,3 miliona od toga prošlo kroz nerezidentne bankovne račune.

Danska banka je prošlog mjeseca u internom izvještaju objavila da su uplate od 200 milijardi eura mnoge opisane kao „sumnjive“, obavljene preko njenog estonskog ogranka između 2007. i 2015.

Taj skandal je doveo do ostavke direktora Danske i naveo regulatore širom Evropske unije da preispitaju nadzor finansijskog sektora tog bloka.

( Angelina Šofranac )