Suđenje menadžmentu CKB: Nema nepravilnosti u vezi sa šest kredita

Kontrola poslovanja CKB-a u periodu od 2006. do 2010. godine, nije pokazala bilo kakve nepravilnosti u vezi s šest kredita, koji se optužnicom specijalnog tužilaštva stavljaju na teret bivšem menadžemntu te banke.

To piše u u izvještaju Centralne banke Crne Gore (CBCG), koji je juče pročitan u nastavku suđenja.

Nekadašnja zamjenica generalnog direktora CKB-a Bose Tatar kazala je da se nikada nije desilo da primjedba CBCG na njihovo poslovanje ima krivični karakter.

“Jer da je tako bilo, ona bi sama inicirala i podnijela krivičnu prijavu, kao što je to radila u drugim slučajevima. Dok je u CKB-u radio stari menadžment, kreditni portfolio bio je veoma dobro kontrolisan, što potvrđuje izvještaj od 31. 12. 2005, u kojem piše da su kašnjenja u naplati kredita iznosila 2,4 odsto. U izvještaju od 13. oktobra 2006, to kašnjenje je iznosilo 2,71 odsto, da bi u izvještaju CBCG od 25. maja 2007, kašnjenje iznosilo 5,79 odsto. U periodu od 11. 2. 2008. do 30. 11. 2009, iznosilo od 2,46 do 4,20 odsto. Međunarodni standard je 10 odsto, što znači da smo mi znatno bolje kontrolisali kredite, nego što je to bilo po međunarodnim standardima”, kazala je ona.

Tatar je objasnila da su stvari krenule drugim tokom kada su ona, Milka Ljumović i još par osoba iz menadžmenta napustili CKB.

“Banku smo napustili u martu 2009. godine i već tokom te godine kašnjenja naplate kredita iznosila su od 17,75 odsto do nevjerovatnih 20,70 odsto. U izvještaju od 9. decembra 2010, je navedeno da je kašnjenje naplate kredita iznosilo 22,58 odsto. Evidentno je da novi menadžment ili neće ili ne umije da kontroliše kreditni rizik. Ističem da se u izvještaju CBCG, ne pominje da je neki kredit odobren mimo procedure. Dio kreditnog portfolija, četiri kredita su prodata 2009, a dio 2010. godine 'OTP faktoringu', dok su dva kredita, za 'Kataro' i 'Dafin', bila obezbijeđena keš kolateralom, koji su Mađari otpustili iz meni neobjašnjivih razloga”, rekla je Tatar.

Komentarišući izvještaj o poslovanju CKB-a od 27. 12. 2006. i 25. 5. 2007. godine, branilac Ljumović i Tatar, advokat Goran Rodić, kazao je da je konstatovan rast aktive za 105, a rast kredita za 140 odsto. To, kako je rekao, potvrđuje odbranu okrivljenih o rastu banke.

Milka Ljumović je istakla da iz izvještaja CBCG, jasno proizlazi da „šteta kao kategorija ne postoji”.

„Ne postoji banka koja ne ostvaruje gubitke iz kreditnog portfolija. To se rješava tako što se izdvajaju rezervacije za takve kredite, zbog toga ne postoji šteta kao kategorija i CBCG je posebnu pažnju tome posvetila”, kazala je Ljumović.

Ljumović, Tatar, Dubravka Pavićević, Jelica Petričević, Veliša Radunović i Gorica Vujisić, optuženi su da su oštetili CKB za više od šest miliona eura, jer su bez garancija odobrili šest kredita.

Ljumović i Tatar i njihovi branioci više puta su ponovili da krivično djelo u tom sluačju ne postoji i da je optužnica politički motivisana.

Odluke i keš kolateral

Advokat Borivoje Trgovčević, rekao je da u Izvještaju CBCG piše da je Komitet za upravljanje kreditnim rizikom donio odluku o formiranju kreditnog odbora koji odobrava kredite.

“Prema odluci CBCG, nije bilo potrebno da odlučuje kreditni odbor za kredite koji su obezbijeđeni keš kolateralom“, smatra branilac.

Advokat Branislav Lutovac, dodao je da je Centralna banka u tim izvještajima navela da je CKB značajno popravila naplatu kredita u odnosu na prethodnu kontrolu.

Branioci su komentarisali i ostale odluke CBCG, nakon čega je reagovala sutkinja Ana Vuković: “U izvještaju CBCG piše da postoji netačno izvještavanje CKB-a, kada se radi o keš kolateralu za firmu 'Provladeks'. Što to ne komentarišete“, rekla je sutkinja.

Pročitan je izvještaj o kontroli CKB-a od 15. 5. 2009. Lutovac je rekao da se u njemu ne pominju krediti iz optužnice, ali da jasno piše da su sedam kredita „Provladeksa“ adekvatno obezbijeđeni, jednako kao i dva kredita HLT fonda.

( Komnen Radević )