Hrvatska odustala od davanja autoputeva u koncesiju radi otplate kredita
Po ranijem modelu koji je izazvao veliki otpor dijela javnosti, "monetizacija" javnog duga preduzeća Hrvatske autoceste i Autocesta Rijeka-Zagreb sprovela bi se dodjelom koncesije za upravljanje i održavanje 1.024 kilometara autoputeva na 30 do 50 godina, uz jednokratnu koncesijsku naknadu od 2,4 do 3,2 milijarde eura, u zavisnosti od trajanja koncesije
Premijer Hrvatske Zoran Milanović saopštio je danas da Vlada odustaje od davanja hrvatskih autoputeva u koncesiju radi otplate kredita uzetih za njihovu izgradnju, i za stavaranje prihoda za smanjivanje ukupnog duga države.
"Država će ići u javnu ponudu s penzionim fondovima i građanima", rekao je danas Milanović u Koprivnici.
Po novom planu Vlade, udio u autoputevima dobili bi domaći penzioni fondovi, a građanima bi se pružila mogućnost da kupe akcije. Po toj varijanti, rekao je premijer, državni budžet bi se oslobodio tereta kredita za autoputeve.
Po ranijem modelu koji je izazvao veliki otpor dijela javnosti, "monetizacija" javnog duga preduzeća Hrvatske autoceste i Autocesta Rijeka-Zagreb sprovela bi se dodjelom koncesije za upravljanje i održavanje 1.024 kilometara autoputeva na 30 do 50 godina, uz jednokratnu koncesijsku naknadu od 2,4 do 3,2 milijarde eura, u zavisnosti od trajanja koncesije.
Vlada je ranije isticala da je "monetizacija" autoputeva ključna za obuzdavanje javnog duga i da je dug četiri milijarde eura, a da u iduće tri godine dolazi naplata dvije milijarde eura glavnice.
Ministar pomorstva, saobraćaja i infrastrukture, Siniša Hajdaš Dončić upozoravao je da bi do 2038. godine dug mogao da dostigne osam milijardi eura.
Krajem prošle godine stigle su tri neobavezujuće ponude za koncesiju na autouteve, po nezvaničnim informacijama od investicione banke Goldman Saks - zajedno s hrvatskim penzionim fondovima, austrijskog Štrabaga i australijske grupa Megvajer.
Protivnici "monetizacije" ukazuju da su autoputevi od strateškog interesa za zemlju, smatraju da je davanje u koncesiju "početak druge privatizacione pljačke", i navode da se na drugi način može riješiti problem velikih dugova nastalih zbog uzimanja kredita za izgradnju autoputeva.
Više hrvatskih sindikata i organizacija civilnog društva okupljenih u inicijativu "Ne damo naše autoceste" prikupilo je skoro pola miliona potpisa građana za raspisivanje referenduma protiv davanja autoputeva u koncesiju.
Sada se čeka odluka Ustavnog suda koji na zahtjev Sabor treba da odluči o ustavnosti tog referendumskog pitanja.
( Beta )