Upoznajte mladića koji je na skejtu putovao više od 1.000 km

Koja je najveća razdaljina koju ste prešli na skejtu? Možda ste pošli do prodavnice i nazad? Vozili se po gradu?

Klej Šank je na skejtu prešao nevjerovatnih više od 1.100 kilometara!

Tokom te avanture, uglavnom se hranio puterom od kikirikija, ribom iz konzerve, jeo je u Mekdonaldsu... i spavao uglavnom na otvorenom, u vreći za spavanje.

Vreća i cerada koju je koristio kao podlogu za ispod vreće, djelić su opreme koju je nosio na put. Sa sobom je imao malu plinsku flašu sa ringlom, dodatnu majicu, vunenu jaknu, tablete joda, lampu, Sony RX-100 kameru i mikrofon.

Kako je putovao tokom avgusta, septembra i oktobra, dobrodošla mu je svaka ponuda da prespava u zatvorenom.

"Imam prijatelje u Ouklendu, gdje sam spavao, ali nakon što sam napustio Ouklend, oslanjao sam se na iPhone i Google mape, kako bih našao dobro mjesto za kamp. Telefon je super koristan u ovakvim situacijama", priča Šank za portal Jenkemmag.com.

Na pitanje da li je častio sebe makar jednom noćenjem u hotelu i dobrom večerom, Šank je kazao da je protivnik hotelskog smještaja tokom sličnih putovanja, te da se hranio zapravo veoma dobro.

"Nosio sam puter od kikirikija, hljeb. Kad ogladnim, jednostavno bih svratio do supermarketa. Jeo sam mnogo konzervirane ribe, srdele i lososa, zbog omega 3 kiselina. Ne ponosim se što sam, prolazeći kroz San Bernardino, mnogo puta jeo u Mekdonaldsu. No, tu sam mogao da lijepo odmorim, koristim bežični internet...".

Šank je na putu sreo različite ljude, razgovarao sa njima, o čemu je snimljen i dokumentarac "700 milja", koji predstavlja jedinstvenu sliku Kalifornije.

Njegova avantura je trajala šest sedmica. Putovanje je počeo u Oušn Biču, u San Francisku, a završio u Tihuani, u Meksiku.

"Moj cilj je u osnovi bio da pređem granicu i uđem u autobus za doma".

Za portal Jankemmag.com Šank priča o raznim zgodama na putu, pa kaže da je, kada je stigao do Josemiti nacionalnog parka, morao da odmori pet dana, jer su mu noge bile u žuljevima.

Šank kaže da mu je ovako duga vožnja skejtom lakše pala od sličnih avantura na biciklu.

"Kad sam obilazio državu na biciklu, moja zadnjica je bila sva ojedena. Imao sam problema sa žuljevima, upalom mišića, krvavom stolicom, ali čak i uz sve to, osjećao sam se dobro, jako dobro, jer sam to učinio".

Kaže da je sjajna stvar na ovakvim putovanjima to što se budite sa suncem, što na putovanjima biciklom ili na skejtu možete da uživate u predivnim predjelima, koje iz automobila, ili ako putujete avionom, ne možete da vidite.

"A tu je sloboda da vozite onoliko brzo ili sporo koliko želite, da kampujete iza žbuna, kupate se u potoku, jedete sa osobom koju inače ne biste upoznali u životu... Putovanje na skejtu je jednostavno, samo vam treba skejt. Suočavanje sa realnim životom je mnogo teže od vožnje skejta od tačke A do tačke B".

Galerija

( Vijesti online )