Nikšićanin napravio više od 300 gusala, ali ne umije da gudi

U Crnoj Gori guslar nikada nije bilo zanimanje, ali malo je nekada bilo Crnogoraca koji nijesu bili guslari. I Vuk Karadžić je govorio da je u Crnoj Gori teško naći „čovjeka koji ne zna gudjeti“.

Nikšićanin Velimir Đurđić već 30 godina pravi gusle, ali zato ne zna da gusla.

„Imam želju i volju da naučim da guslam, ali džaba. Ne umijem. Zato moj sin ne pravi gusle ali perfektno gusla“, priča Đurđić, koji je prve gusle napravio kada se oženio.

„Čim se čovjek oženi mora malo da se povuče, smiri. Morao sam da nađem neko zanimanje, da ne bih lutao i tako sam počeo da pravim gusle. Žena zadovoljna, a i ja jer sam gusle uvijek volio“, sa osmijehom kaže čovjek koji je do sada napravio preko 300 gusala.

Gusle pravi od javorovog drveta. Javor im daje dobar zvuk, mnogi kažu najbolji, a i lak je za rad.

„Da uradim jedne gusle treba mi desetak dana, a ranije sam znao da ih napravim za tri dana“, kaže nekadašnji radnik „Metalca“, a od 2000. godine penzioner.

Đurđićeve gusle nalaze se u mnogim domovima po Crnoj Gori, ali i šire. Hobi je prerastao u dobar način da se dodatno zaradi.

„Ni jedne gusle nijesam prodao ispod 150 eura. Nijesam ih nigdje iznosio nego sam ih prodavao preko preporuka. Zadovoljni kupci su mi bili najbolja reklama. Međutim, posljednjih godinu dana prodaja ide slabije pa sam morao da cijenu spustim na sto eura” , kaže Đurđić, koji živi u Kličevu.

Sada učestvuje i po sajmovima i često uz gusle nosi i sadnice drijena.

„Prvi grm posadio sam pored kuće prije više od 20 godina. Sada imam izdanke koje prodajem onima koji shvataju značaj ove voćke“, kaže Đurđić.

Pored izrade gusala bavi se i duborezom. Uglavnom radi manastire. Nekada je radio i drvene kašike, oklagije, daske za meso, kačamalje...

( Svetlana Mandić )