Šta ako Grčka zaista bankrotira?

Nova grčka vlada očigledno nema interesa da program pomoći toj zemlji bude produžen. U tom slučaju, teško da će moći da bude spriječe državni bankrot i izbacivanje Grčke iz monetarne unije, tvrde stručnjaci. Šta onda?

Donatori istrajavaju na tome da Grčka prihvati uslove produženog programa pomoći. Ali i oni znaju: „Tu knedlu će grčki premijer Cipras moći da proguta samo ako je dobro začinjena“.

To za DW kaže glavni ekonomista njemačke Komercbanke Jerg Kremer.

„Kompromisom bi moglo da bude predviđeno da se produži rok otplate bilateralnih kredita na 50 godina, a da se u prvih deset godina Grci oslobode plaćanja duga i da se dodatno spuste ionako niske kamatne stope“, kaže on.

Osim toga, dodaje Kremer, kreditori bi Grčkoj mogli da predlože „trampu“: oni bi mogli da odustanu od zahtjeva da Grčka, kako je to bilo izvorno planiralo, nastavi sa privatizacijom i „kresanjem“ javnog sektora, ali samo ako se Atina zauzvrat efikasno obračuna sa utajom poreza i korupcijom, „za šta se lijevo-radikalna Siriza ionako založila tokom predizborne kampanje.“

Zavrće se slavina

Ako i naredni sastanak ministara finansija eurozone u ponedjeljak 16. februara bude propao, vjerovatnoća da će Grčka bankrotirati i napustiti eurozonu, po mišljenju Kremera, više ne bi iznosilo 25 odsto, kao sada.

„Morali bismo to osjetno da povećamo“, kaže Kremer.

Čim bude počela da se nazire mogućnost da Grčka više ne može da otplaćuje dug i državne obveznice u vlasništvu grčke banke postaće bezvrijedne. Tada bi Evropska centralna banka (ECB), pojednostavljeno rečeno, zavrnula slavinu preko koje su do sada „curila“ likvidna sredstva, tj. krediti.

„ECB nije dozvoljeno da održava na životu bankarski sistem koji više nije solventan.“

Grčka bi se tako, bez euro-likvidnosti, našla na „suvom“ i tako faktički izašla iz monetarne unije.

Na drugoj strani, Grčka bi mogla da pokuša da ponovo uvede drahmu. Mnogi stručnjaci upravo u tome, kao i drastičnoj devalvaciji od otprilike 50 odsto vrijednosti drahme, vide najbolju mogućnost za ponovno uspostavljanje grčke konkurentnosti. Putovanja u Grčku time bi postala mnogo povoljnija i tako bi se ojačala turistička privreda koja je veoma važna za tu zemlju. Jeftiniji (grčki) izvozni proizvodi mogli bi da podstaknu razvoj domaće privrede. Sa druge strane, osjetno bi poskupile robe i usluge koje Grci uvoze.

Drahma nije alternativa

Međutim, nova drahma „rodila“ bi se s jednom velikom manom. Bez obzira na to šta se bude dogodilo: grčki dugovi ne bi bili izbrisani, oni bi i dalje postojali u nepromijenjenom obliku – ali u eurima. Zbog devalvacije nove, sopstvene valute, preuzeti dugovi bi drastično porasli ako bi Grci jeftinom drahmom morali da vraćaju stare dugove. Povjerenicima, a to bi pogotovo bilo kobno po grčke banke, tako prijeti totalni gubitak svih potraživanja.

Bez novih kredita, Grčka vjerovatno ne bi mogla da finansira tekuće izdatke

Dodatna opasnost pritom jeste i navala na banke, odnosno mogućnost da Grci „počiste“ svoje račune u domaćim bankama kako bi stabilne eure zaštitili od konverzije u slabašne drahme. To bi moglo da uništi nacionalne banke i na kraju bi dovelo do kolapsa cjelokupnog grčkog novčanog krvotoka.

Teška vremena

Bez novih kredita, Grčka vjerovatno ne bi mogla da finansira tekuće izdatke.

Grci bi se našli pred teškim vremenima. Zemlja bi morala da se potrudi da održi funkcionisanje socijalnih sistema i da državnim službenicima i penzionerima isplaćuje plate i penzije. Kresanje izdataka moglo bi da pogodi i javnu infrastrukturu, bolnice, javni prevoz, odvoz smeća i obrazovni sistem.

Šta bi grčki bankrot značio za Njemačku i Evropsku uniju?

„Grčki stečaj njemačku državu koštao bi 80 milijardi eura. Nasuprot tome, izlazak iz eurozone je besplatan, ne košta ništa“, napisao je nedavno predsjednik njemačkog Ifo-instituta Hans-Verner Zin za nedjeljnik „Virtšaftsvohe“. „Grčka može da sprovede devalvaciju samo ako napusti eurozonu i tako postane konkurentna da bi uopšte mogla da otplati dio dugova.“

Savezna vlada u Berlinu grčki izlazak iz monetarne unije u međuvremenu smatra „podnošljivim“, prije svega zato što su druge zemlje u krizi, poput Španije, Portugala i Irske na putu oporavka.

Osim toga, Evropska unija i ECB donijele su mjere kojima bi trebalo da se spriječi širenje krize iz Grčke na druge članice monetarne unije. S jedne strane to je ESM – fond težak 500 milijardi eura iz kojeg se, u slučaju nužde, može pomoći zemljama. S druge strane, zahvaljujući ultra-labavoj monetarnoj politici ECB, Evropa se polako, ali sigurno ekonomski oporavlja.

( Dojče vele )