Egzodus

Stanje u najsiromašnijoj zemlji Evrope je očigledno dramatično. Desetine hiljada građana Kosova napušta svoju zemlju preko tranzitne Srbije. Prema izveštajima lokalnih medija, Kosovo svakog meseca napušta oko 20.000 ljudi. Predsednik kosovskog parlamenta i premijer apeluju na građane da ostanu, a generalni sekretar UN Ban Ki Mun je izrazio zabrinutost.

Prema vestima Bild am Sonntag nemačka ambasada na Kosovu je uputila dopis nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, u kojem se kaže da se Kosovo nalazi pred „masovnim egzodusom“, koji može da se zaustavi samo „hitnim merama, pre svega u Nemačkoj“.

Svakog dana samo iz Prištine za Srbiju polazi oko 500 osoba. Ako se ovaj trend nastavi, ove godine Kosovo će napustiti 300.000 ljudi, to jest šestina ukupnog stanovništva. Mnogi od njih idu u Nemačku, jer „proces dobijanja azila traje dovoljno dugo da stičete pravo na socijalnu pomoć, što je pristojan prihod“. Nemačka ambasada na Kosovu zahteva hitnu akciju svoje vlade.

Njihov dopis deluje alarmantno. U tački 3 pod naslovom „Možemo li da zaustavimo lavinu?“ kaže se: „Tek onda kada vratimo veliki broj građana Kosova i kada postupci za davanje azila budu trajali samo nekoliko dana, oni će shvatiti da se iseljavanje u Nemačku ne isplati“.

Na Tviteru i drugim socijalnim mrežama o ovom problemu se razgovara pod haštegom #asyllawine / lavina azila. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke nije želelo da komentariše dopis svoje ambasade iz Prištine.

Put sa Kosova do Nemačke vodi preko graničnog prelaza Merdare sa Srbijom. Budući da Srbija Kosovo i dalje smatra svojom teritorijom, izbeglice sa Kosova bez problema prelaze granicu. Onda sledi ilegalni prelazak granice Srbije sa Mađarskom kod Subotice. U Mađarskoj se onda podnosi zahtev za azil. Evropska komisija je od septembra prošle godine zabeležila nagli porast ilegalnih prelazaka granice Srbije sa Mađarskom.

U Austriji su u januaru ove godine najviše zahteva za dobijanje azila podneli građani Kosova. U Nemačkoj je u prvih pet nedelja ove godine, prema podacima bavarske ministarke za socijalna pitanja Emilije Miler, od 36.000 zahteva čak 30 odsto bilo sa Kosova. U Mađarskoj je zahtev za azil u istom periodu podnelo 10.200 kosovskih građana, što je gotovo polovina ukupnog broja zahteva od prošle godine.

Nemačke opštine su podnele zvaničan zahtev nemačkoj vladi za ubrzanje postupka za dobijanje azila. Nemačka vlada treba da odluči da li će Kosovo označiti kao „sigurnu zemlju porekla“. To zahteva i Gerd Landsberg, direktor saveza nemačkih gradova i opština: “To bi smanjilo pritisak azilanata, jer bi hitan postupak bio mera odvraćanja”. Sličan zahtev podnela je i pokrajina Bavarska. Ovde je samo u ponedeljak registrovano 800 novih zahteva za azil građana Kosova.

“Naš sistem azila vezan je za političke progone i nije predviđen za pomoć ekonomskim izbeglicama”, objašnjava Landsberg, “Najveći deo ovih ljudi dolazi iz ekonomskih razloga. Nemačka ovim ljudima treba da pomogne u zemlji njihovog porekla”.

Kada se zemlja podnosilaca azila klasifikuje kao sigurna zemlja porekla, obrada zahteva za azil ide brže i odbijeni podnosioci se brže deportuju. Nemačka je prošle jeseni donela odluku prema kojoj su status sigurnih zemalja porekla dobile Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

(Spiegel; Peščanik.net; izbor i prevod: M. Marković)

( Der Spiegel )