Rusija bi brže naoružala pobunjenike nego SAD Ukrajince

Rusija bi mogla naoružati separatiste brže nego što Sjedinjene Američke Države stignu da osnaže ukrajinske snage, upozorio je Međunarodni institut za strateške studije (IISS).

Članovi američkog Predstavničkog doma su ove nedjelje saopštili da pripremaju zakon kojim bi bilo odobreno slanje oružja Ukrajini, što traže mnogi zakonodavci.

Odluka SAD da pošalju oružje Ukrajini bi navelo Rusiju da otvoreno kaže da snabdijeva pobunjenike oružjem, kaže Ben Beri, analitičar IISS-a i bivši oficir britanske vojske.

„Njihovo ponašanje bi bilo još manje uzdržano i mogli bi obezbijediti dodatnu vojnu podršku puno brže nego bilo kakvo dostavljanje oružja Ukrajini sa strane,“ rekao je Beri na predstavljanju godišnje procjene globalnih vojnih kapaciteta, Vojna ravnoteža (The Military Balance).

Ako SAD i druge države odluče da snabdiju Ukrajinu, „biće potrebno neko vrijeme da vojna ravnoteža pređe u njihovu korist i mogla bi je nadmašiti puno brža ruska eskalacija“, dodao je Beri.

U nedjelju je i šef OEBS-a upozorio da bi se slanjem oružja Ukrajini rizikovalo širenje rata.

„To sa sobom nosi rizik da osnaži priču koja se već pojavljuje na strani separatista, da vode rat protiv NATO-a i protiv zapada,“ rekao je Lamberto Zanijer za „Gardijan“.

„A ako naoružanje stigne od država koje su na strani Ukrajine, to će ojačati tu priču i moglo bi čak navesti Ruse da zauzmu direktniju ulogu u sukobu jer bi Rusija osjetila da je na neki način pod prijetnjom.“

NATO nije spreman za hibridno ratovanje

IISS je takođe saopštio da hibridni rat koji, kako je ocijenio, Rusija vodi u Ukrajini, predstavlja „veliku prijetnju“ za NATO jer nije spremna da se sa njom uhvati u koštac.

IISS je kao važnu inicijativu pozdravio snage NATO za brzo reagovanje, zamišljene da ohrabre države članice na istoku Evrope. Međutim, taj institut ocjenjuje da je jačanje vojnih snaga na periferiji alijanse možda važnije od odvraćanja buduće agresije.

IISS je saopštio da postoji „nelagoda“ zbog mogućih rupa u kapacitetu NATO da se nosi sa hibridnim ratom, gdje se tradicionalni vojni instrumenti kombinuju sa nevojnim poput dezinformisanja, propagande, provokacije i sajber napada.

„Hibridno ratovanje je ozbiljna prijetnja za kolektivnu bezbjednost NATO-a,“ stoji u Vojnoj ravnoteži IISS-a.

„Neki trenutni ili potencijalni državni ili nedržavni neprijatelji, moguće uključujući Kinu i Iran, će učiti iz hibridnog ratovanja koji je pokrenula Rusija...koja taktika je funkcionisala i koji kapaciteti su neophodni da donesu rezultat.“

( Angelina Šofranac )