Strah ubija grčku demokratiju

Poslije 25. janura Grčka više neće biti ista. Moja stranka Siriza garantuje novi društveni ugovor za političku stabilnost i ekonomsku bezbjednost. Nudimo politiku koja će prekinuti strogu štednju, ojačati demokratiju, društveno jedinstvo i srednju klasu. To je jedini način da se ojača eurozona i da evropski projekat postane prihvatljiv svim stanovnicima ovog kontinenta.

Moramo prekinuti politiku stroge štednje da bismo spriječili da strah uništi demokratiju. Ako snage progresa i demokratije ne promijene Evropu, to će umjesto nas učiniti Marin Le Pen i njeni ultradesni saveznici. Naša obaveza je da otvoreno i iskreno pregovaramo sa evropskim partnerima. Nerazumno je da jedni drugima pokazujemo samo zube.

Pojasniću: upravljanje državnim budžetom ne podrazumijeva automatski politiku stroge štednje. Vlada koju će formirati Siriza poštovaće obaveze Grčke da kao članica eurozone održava balansiran budžet i posvetiće se postizanju kvantativnih ciljeva. Međutim, suštinska odlika demokratije je da novoizabrana vlada sama odlučuje kako će ispuniti te zadatke. Politika stroge štednje nije dio evropskih sporazuma, nego su to demokratija i princip narodnog suvereniteta. Ako nam građani Grčke povjere svoje glasove, sprovođenje našeg ekonomskog programa neće biti „unilateralan“ čin, već demokratska obaveza.

Da li postoji ijedan logičan razlog da se nastavi sa terapijom koja samo pogoršava bolest? Politika stroge štednje u Grčkoj nije uspjela. Slomila je privredu i dovela do masovne nezaposlenosti. Došlo je do humanitarne katastrofe. Vlada je zajmodavcima obećala da će u 2015. dodatno smanjiti plate i penzije i povećati poreske stope. Ali te obaveze odnose se samo na vladu Antonisa Samarasa, koji će zbog toga izgubiti na ovim izborima.

Želimo da Grčku učinimo pristojnom i demokratskom evropskom zemljom. Naš manifest, poznat kao Solunski program, sadrži niz kratkoročnih fiskalnih mjera koje će umanjiti humanitarnu katastrofu, pokrenuti privredu i ponovo zaposliti stanovništvo. Za razliku od prethodnih vlada, mi ćemo apostrofirati domaće faktore koji su produbili krizu. Suprotstavićemo se oligarsima koji izbjegavaju plaćanje poreza. Osiguraćemo socijalnu pravdu i održivi razvoj u sklopu socijalne tržišne privrede.

Grčki javni dug narastao je do zapanjujućih 177 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je neodrživo; veoma je teško ispunjavati obaveze. Za postojeće zajmove zahtijevamo uslove koji neće dovesti do recesije i koji građane neće dodatno gurnuti u beznađe i siromaštvo. Ne tražimo nove zajmove; ne možemo beskrajno da povećavamo dug.

Londonska konferencija je 1953. godine pomogla Njemačkoj da ostvari svoje poslijeratno ekonomsko čudo oslobodivši je tereta njenih prošlih grešaka. (Grčka je bila jedan od međunarodnih kreditora koji su učestvovali na ovoj konferenciji). Budući da je politika stroge štednje širom Evrope izazvala prezaduženost, mi ćemo sazvati Evropsku konferenciju o dugu koja će, kao i londonska nekad, snažno pokrenuti evropski ekonomski rast. To nije pitanje moralnog hazarda. To je naša moralna dužnost.

Od Evropske centralne banke očekujemo pokretanje programa kvanitativnih olakšica. To je odavno trebalo da se uradi.

Sirizi će biti potrebno vrijeme kako bi promijenila Grčku. Samo mi možemo garantovati prekid klijentelističkih i kleptokratskih praksi političkih i ekonomskih elita. Do sada nismo bili u vladi; mi smo nova snaga koja prošlosti ne duguje ništa. Mi ćemo sprovesti reforme koje su Grčkoj prijeko potrebne.

Ovaj tekst je prvi put objavljen u Financial Times, 20.01.2015. (Social Europe; Peščanik.net; preveo: Z. TRKLJA)

( Aleksis Cipras )