Izvinjotke

Svako izvinjenje je dobra stvar. Posebno je dobro kad su u pitanju javna izvinjenja i kad ih daju oni koji se bave nekim javnim poslom. Osim kad ostave gori utisak nego da nisu ni izrečena.

Poslednjih dana smo čuli nekoliko javnih izvinjenja. Ako krenemo obrnutim hronološkim redom, prvo bi bilo ono koje je uputio glavni urednik provladinog glasila. Izvinio se što su te novine, koje inače obiluju pornografskim sadržajima svake vrste, objavile i neke fotografije - iz pravog pornografskog filma. Izvinjenje je tako sročeno da je ispalo kao da su u celoj stvari sporna jedino autorska prava. Autorska prava porno glumice (kao da će da traži honorar za objavljene fotografije) i autorska prava ”dugogodišnjeg izvora” (kojeg je glavni urednik optužio za poturanje lažnih informacija). O autorskom i drugom pravu urednika da montira afere nije bilo reči, kao ni toliko puta ranije.

Izvinila se i državna novinska agencija što je objavljivanjem prošlogodišnjih rezultata obmanula javnost da se Srbija popela na rang listi medijskih sloboda. Za razliku od urednika iz prethodnog pasusa, agencija nije optužila svoj izvor. Ali, takođe za razliku od urednika iz prethodnog pasusa, nije ni rekla da se potrudila da proveri tačnost informacije. Što je i razumljivo jer je mnogo zanimljivije dva dana gledati porno sajtove nego samo baciti pogled na datum izveštaja koji ćeš da citiraš.

Izvinio se i ministar vojni što u rešenju o penzionisanju transrodne osobe piše da ona nanosi štetu ugledu vojske. Nismo saznali da li je potrebno izviniti se i zbog samog penzionisanja, ali smo maltene u istom danu saznali da se ministar stidi. Ne postupaka vojske, naravno, to bi ipak bilo preterano očekivanje, nego - onoga što izgovara zaštitnik građana. Koji je samo naveo saznanja o postupcima vojne bezbednosne službe. Njemu, zaštitniku građana, ministar se neće izviniti ne zato što ne treba već zato što nema razloga. A nema ga jer na hitno sazvanom sastanku vrha partije nije naređeno da se ne sme javno pljuvati po svim državnim službenicima već samo po državnim službenicima SNS-a i jednom državnom službeniku koji više nije član, ali je i dalje osnivač SNS-a. S tim u vezi indirektno se izvinila i ministarka građevine što je javno ali diskretno pohvalila Utisak nedelje i javno i još diskretnije pokudila predsednika države (ispade da je ”volela bih da kod njega vidim više energije” uvreda, a ne opservacija).

Ali se pre svih njih, kako i dolikuje poziciji prvog čoveka, izvinio premijer. Što je i u redu jer, ako je umeo da traži od drugih da se izvine (OEBS, albanski premijer, Turska, blogeri, tviteraši…), red je da i on uputi izvinjenje. Ne onima koje je javno vređao i optuživao za udruženi zločinački poduhvat na rušenju Vlade i ne zato što je to činio nego - zato što odbija da bude marioneta. U sličnom tonu se malo pre njega izvinila i glavna urednica Politike, ali ipak ne može da polaže autorsko pravo na cinizam.

Ali bi autorsko pravo na javna izvinjenja mogao da potražuje bivši predsednik države. On se vala u dva mandata naizvinjavao za tri. I mada se nije izvinio za treći mandat koji je neustavno poželeo da konzumira, mora mu se odati priznanje da se izvinjavao (i po isteku mandata) i narodima i Darku Rundeku.

Sadašnji predsednik koji tada nije odobravao ta izvinjavanja ”jer to liči na dodvoravanje i na američkog plaćenika”, ipak se i sam izvinio čim je stupio na tu funkciju (predsednika, ne plaćenika, bar ne američkog). Doduše, izvinjenje je počeo sa ”evo, klečim” mada je naočigled svih gledalaca sedeo, ali je on i ranije brkao ono što radi sa onim što govori. Ne, ne mislim politički nego - fizički. Kad je stajao za mikrofonom govorio je da sedi na stiroporu, kad je ležao govorio je da stoji na braniku borbe za izbore, kad je bio na infuziji govorio je da štrajkuje…

(Peščanik.net)

( Nadežda Milenković )