Kako spriječiti potop

Uvaženi predsjedniče Vlade Crne Gore, poštovani gospodine Markoviću,

u međuvremenu je Dunjica, moja supruga - koja je, kao što rekoh, neuporedivo pametnija, razboritija, uravnoteženija i strpljivija osoba od mene - preuzela slučaj “prodora vode” u naše kupatilo. Napisala je pismo (email) gospodinu tome-i-tome, načelniku Komunalne inspekcije, Glavni grad Podgorica (GGPG) - i u tom pismu je opisala cijeli slučaj - u načelu i u najsitnijim pojedinostima - a pismo je proslijedila i gospodinu Gradonačelniku GGPG, gospodinu Glavnom gradskom arhitekti GGPG, te gospodi Seadu Sadikoviću i Marku Mišiću - jer je duboko ubijeđena da niko ne bi umio da medijski uobliči naš tragikomični slučaj osim njih dvojice. Bez granica je naša patnja, gospodine predsjedniče Vlade CG - uz sva poniženja koja - i pojedinačno i kao porodica - svakodnevno trpimo. Dakle, Dunjica je krenula sa te strane - od repa - a ja ću nastaviti s ove strane - od glave - pa ako se sretnemo negdje oko ministra održivog razvoja i turizma - dobro se sretnemo - a ako ne... ne želim ni da razmišljam o tome. Ako u nešto vjerujem, gospodine Markoviću, onda vjerujem u Državu Crnu Goru i u sve njene institucije redom - takve kakve su - jer nemamo boljih.

Pa kaže:

“15. januar 2019./ Komunalna inspektorka (ta-i-ta) dolazi u naš stan. Bez poziva, bez najave. Moj suprug je slučajno bio u stanu, radnog dana u radno vreme (11:30). Ja sam bila odsutna pa su me pozvali telefonom. Inspektorka je donela izveštaj Agencije za stanovanje na uvid. Više puta je ponavila da ona ne može ništa da uradi jer je izveštaj Agencije “nejasan i upućujućeg karaktera” i da mi treba da tražimo da se taj izveštaj dopuni. Na pitanje zašto ona, ili neko iz inspekcije ko je ovlašćen, ne zatraži pojašnjenje ili dopunu izveštaja direktno od Agencije (za stanovanje - op.a.), jer je očigledno jaka veza i saradnja između te dve institucije - inspektorka izjavljuje da ona to ne može i da je naša obaveza da obezbedimo jasan izveštaj. Na pitanje koje su nam još mogućnosti, rekla je da možemo da pozovemo firmu iz Danilovgrada, tu-i-tu, koja će nam napraviti nalaz. Pitala sam zašto misli da će izveštaj te firme biti potpuniji od izveštaja Agencije i kako može Komunalnoj inspekciji da bude validniji izveštaj privatne firme nego instiucije sa kojom je očigledno ugovorno vezana. Rekla mi je da firma ta-i-ta radi sa kamerama. Bilo mi je logično da onda tu uslugu naručuje inspekcija, u slučaju kada je inspekciji potreban takav nalaz, a Agencija to ne može da dostavi. Tada je inspektorka rekla da nalaz firme te-i-te svakako mi plaćamo i da treba da budemo srećni što oni (inspekcija) i ovo rade, da je to njihova dobra volja i da zapravo ne bi trebalo time da se bave (?). Opet je insistirala na tome da, ako nećemo da platimo nalaz firme te-i-te, onda svakako zahtevamo novi izveštaj Agencije. Nije joj se dopalo kad sam joj rekla da je to ipak njena dužnost, da ja nemam ni ta ovlašćenja, niti proceduralnih mogućnosti da zahtevam izveštaj Agencije, a posebno ne ponovljeni, nakon čega je demonstrativno prekinula vezu.”

Možete li Vi, uvaženi gospodine Markoviću, da povjerujete u sve ovo? Molim vas. Gospođa inspektorka ta-i-ta se pojavljuje - nenajavljeno - na našim vratima tačno mjesec dana od trenutka kada je Dunjica prijavila Komunalnoj inspekciji slučaj “prodora vode” u naše kupatilo - i priča nam pričice za malu decu, što bi rekla moja supruga...

Kako bilo, nakon posjete gospođe te-i-te, komunalne inspektorke, Dunjica i ja smo riješili da ne preduzimamo ništa dok nam inspektorka ne pošalje službeni izvještaj o posjeti - sa sugestijama, molim lijepo, po pitanju načina na koji bismo mogli da joj pomognemo da djeluje u skladu sa svojim ovlaštenjima.

Kako nam taj izvještaj nije uručen ni dvije nedelje nakon posjete inspektorke, 28. januara Dunjica šalje pismo (email) Komunalnoj inspekciji i načelniku - i traži izveštaj inspektorke. Pazite sad, gospodine predsjedniće Vlade CG, molim vas:

“30. januar 2019./ Zove me inspektorka ta-i-ta. Kaže da je kontaktirala vlasnicu stana iznad našega i njenog supruga i da su joj oni rekli da će sigurno rešiti problem za petnaestak dana (PETNAESTAK DANA! - ali i to je neki napredak, treba priznati, jer prethodno nisu htjeli ni da čuju za naš problem - uporno tvrdeći da uzrok prodora vode u naše kupatilo nisu neispravne vodovodne instalacije u njihovom kupatilu - op.a.). Izveštaj Agencije je sada u redu, ne žali se više na to. Ali kaže da ipak (ili opet) ne može ništa da uradi jer gospođa ta-i-ta i njen suprug taj-i-taj nisu vlasnici stana. Vlasnica je, kaže, neka gospođa ta-i-ta, a ona (inspektorka op.a.) ne zna ko je ona ni gde da je nađe. Nije mi odgovorila zašto to nije pitala pomenuti bračni par kada se sa njima čula - vrlo je verovatno da su u nekom rodu sa pravom vlasnicom i da bi pre oni mogli da joj kažu nešto više. Mene je ipak pozvala da mi traži posedovni list kako bi preko broja uspela da nađe vlasnika ili vlasnicu stana (iznad našega - op.a.). Odmah sam joj prosledila posedovni list u PDF formatu na Viber, kako mi je tražila, i napisala sam da mi javi ako ne može da otvori list, kako bih joj poslala JPG. Samo se zahvalila.”

Za ovo što slijedi potrebni su čelični živci gospodine Markoviću, da ne bi bilo poslije da vas nisam upozorio:

“07. februar 2019./ Nešto pre 12:00 ulazim u stan i ispred naših vrata moj suprug prepoznaje gospođu komunalnu inspektorku tu-i-tu sa kolegicom - silaze niz stepenice, bile su na spratu iznad. Pitali smo je da li ima nešto novo, da li je bila u stanu i kada možemo da očekujemo izveštaj. Inspektorka odgovara da nisu ulazile u stan jer u stanu nema nikog (opet radni dan u podne!). Svratila je, kaže, da vidi da li neko nije slučajno u stanu (?). Pojasnila sam da gospodin koji trenutno živi u tom stanu radi i da treba da ga pozove ako hoće da se vidi sa njim u stanu. Rekla je da se čula sa njim, da je besan, da ne želi da ga više uznemiravaju i da ne želi više da sarađuje. Pitala sam je koji je onda razlog za posetu. Treba joj, kaže, posedovni list - jer pomenuti supružnici nisu vlasnici, nego ona zna da je vlasnica ta-i-ta, ali nema broj posedovnog lista, pa ne može bez vlasnika ništa da uradi. Mora lično sa vlasnicom da se vidi, tj. samo lično može da joj dostavi rešenje - jedino tako može da okonča slučaj, pa tako stalno svraća tu u zgradu ne bi li vlasnicu zatekla (?). Nije mi odgovorila šta se događa ako ta pretpostavjena vlasnica nije živa, ili npr. živi na Novom Zelandu. Podsetila sam je i da sam joj poslala posedovni list koji mi je tražila osam dana ranije. Saopštava mi da nije mogla da otvori taj fajl. Podsećam je opet da sam joj ispod napisala da ću joj poslati drugi ako ne uspe taj da otvori, samo da mi javi. Uzalud. Nudim joj da joj odmah odštampam posedovni list i prihvata. Nije odgovorila zašto nije od katastra službenim putem zatražila broj posedovnog lista. Opet pronalazi nove subjekte na koje prebacuje odgovornost, pa kaže da to sve ustvari treba da rešava upravnik zgrade (?), da ona tu ništa ne može i da mi moramo na da rešimo SVOJ problem. Opet je ponavljala da sve radi najbolje što može i da je sve ovo njena dobra volja.

U usputnom razgovoru mi kaže da nema telefon. Inspektorka koja šeta po zgradama, od stana do stana, nenajavljena i bez telefona, tražeći vlasnike stanova, zaista nema vremena da napiše izveštaj. Zato sam ja rešila da napišem moj.”

A u našem kupatilu je za to vrijeme potop - i svi znamo, gospodine predsjedniče Vlade Crne Gore, što je uzrok potopa - ali nikako da se to i SLUŽBENO ustanovi...

Nastavak u sljedećem broju...

( Borislav Vukićević )