Poša: Kratak period za velike rezultate u procesu integracija

Crna Gora je sprovela puno reformi na putu ka Evropskoj uniji (EU) i NATO-u, ocijenio je mađarski ambasador u Podgorici, Kristian Poša, navodeći da se za godinu, od otvaranja pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ne mogu očekivati veliki rezultati.

„Pregovori su veoma dinamični, Crna Gora nema čega da se stidi i napravila je veliki napredak od otvaranja pregovora, u situaciji u kojoj se i sama EU suočavala sa velikim izazovima“, rekao je Poša u intervjuu agenciji MINA.

Prema njegovim riječima, Crna Gora je sada na istom nivou pregovora na kom je bila Hrvatska kad je vodila pregovore. „Tako da nema zaostataka, ako uporedimo sa napretkom drugih država kad su bile u položaju u kom je sad Crna Gora“.

Poša je saopštio je da je Mađarska u grupi evropskih država koje ne podržavaju aktiviranje klauzule o balansu tokom pregovora.

„Ne možemo da očekujemo od države, koja je otvorila poglavlja 23 i 24 prije godinu, u kratkom roku veoma velike rezultate, ako znamo da će poglavlja 23 i 24 ostati otvorena do kraja“, kazao je on.

Poša smatra da, otkad je Crna Gora nezavisna, njena politička elita zna šta je cilj države.

„Ne treba da se bojimo toga da elita ne zna gdje vodi ovu državu. Svugdje ima, prema raznim mišljenjima, zaostataka, ali ako pogledamo generalno, Crna Gora uopšte nema čega da se stidi“, rekao je on.

Kako je ocijenio, svaki elemant crnogorske državne administracije radi punom parom da bi se u što konkretnijem obliku i što brže sprovele reforme sa kojima se Crna Gora suočava na putu ka EU ili NATO-u.

„Crna Gora je za kratko vrijeme napravila toliko reformi, i ne samo državnih, nego i modernizacije države i društva, da bi svaka država u okruženju za primjer trebalo da uzme Crnu Goru“, naveo je on.

Kako je dodao, baš zbog tog kratkog perioda u kom su napravljene reforme, Crna Gora treba da „svari“ modernizaciju i brz napredak.

Poša je, komentarišući pitanje zamora od proširenja u EU, rekao da se Unija, od 2007. godine i ekonomske krize, i sama suočava sa problemima.

„EU prvo želi u svojim redovima da napravi red i, naravno, mislim da postoji zamor kod nekih država koje se prvobitno koncentrišu na EU i funkcionisanje Unije, ali mislim da postoji puno država, među kojima i Mađarska, kojim je cilj da države kao što je Crna Gora postanu što prije članice i EU i Alijanse“, naveo je on.

Kako je rekao, u EU je akcenat na vladavini prava, a Crna Gora nosi veoma težak teret, još iz perioda devedesetih godina.

„Ne samo Crna Gora, već i ostale bivše zemlje SFRJ. U nekom periodu devedesetih neke državne karike su se olabavile i došle su do izražaja strukture koje su bile povezane sa kriminalom devedesetih. Na sreću, vidimo da je danas skoro svaka država prošla ovu fazu i da su države, na pravnom planu, napravile velike napretke i da današnju situaciju ne možemo da uporedimo sa devedesetim“, kazao je Poša.

On smatra da ima pozitivnih primjera, posebno u posljednjih nekoliko godina, podsjećajući da su u Crnoj Gori donijeti zakoni koji se tiču tužilaštva, reformi u sudstvu.

„Paralelno sa jačanjem državnih struktura svakog dana smanjivaće se nivo korupcije. Pitanje korpucije nije aktuelno samo u bivšim državama SFRJ, već u svakoj državi EU, tako da, ako mogu biti malo prema EU kritičan, mogu reći da i u Uniji isto postoji korupcija, kao i u Crnoj Gori“, rekao je Poša.

On smatra da treba uzeti u obzir i da su strukture i pravni sistemi u EU stare, a da je Crna Gora nezavisna od 2006. godine. „I ako uzmemo u obzir kratak period, Crna Gora je napravila veliki pomak“.

Poša je kazao da EU, kao institucija, traži da što prije, u što kraćem roku, bude presuda u slučajevima korupcije. „Ali treba da pogledamo i koliki je napravljen napredak u kratkom periodu i to treba država da „svari“. Svaka država treba da odredi tempo šta je za nju najbolje“.

Poša je poručio da je veoma važno da administracija Crne Gore bude koncentrisana na najvažnija pitanja u pregovorima. „Veoma je važno kako se pregovori zatvaraju, jer ako dođe do grešaka u pregovorima, to će posle, kad zemlja postane članica EU, biti puno problema“.

„Teško je reći koje će biti najteže poglavlje, ali znam da će 23 i 24 sve vrijeme biti veoma teška poglavlja i treba obratiti pažnju, posebno Crna Gora, koja je turistička destinacija, na zaštitu životne sredine“, dodao je on.

Kako je rekao, poglavlje 27 je veliki izazov, posebno za državu kao što je Crna Gora, koja se deklariše kao ekološka. Crna Gora će i tu, kako smatra, napraviti veliki uspjeh.

„Ova priča oko EU neće biti završena dok zapadni Balkan ne bude dio Unije. Ima država u EU, među njima i Mađarska, koje teže tome da se obrati posebna pažnja na Balkan. Da li će biti EU u mogućnosti da finansijski otvori više kanala prema državama u regionu, ne bih mogao da kažem, ali to ima smisla“, ocijenio je Poša.

On smatra da je Crna Gora, kad su u pitanju NATO integracije, u ovoj godini ostvarila maksimum, imajući u vidu svjetsku političku scenu.

„To pokazuje i to da je Crna Gora jedina država koja je dobila poseban status od država koje su kandidati za dobijanje poziva za članstvo u NATO-u. Prvi put se desilo da jedna država može da bude pozvana u Alijansu između dva samita“, rekao je Poša.

Pozitivni momenat je, smatra on, i takozvani intenzivirani i fokusirani dijalog, koji Crnoj Gori daje mogućnost da u kratkom roku, naredne godine, dobije poziv za članstvo.

„Crna Gora je na putu prema NATO-u ostvarila impresivan napredak. Reforme u bezbjednosnim službama su bile duboke i efikasne i ne bih rekao da zbog nedovoljne reforme bezbjednosnih službi Crna Gora nije dobila poziv. Mislim da je tu napravljen veliki pomak“, kazao je Poša.

On smatra da Crna Gora treba da nastavi putem kojim je krenula i obrati veliku pažnju na oblasti koje su više puta spomenute – vladavinu prava, podršku društva u vezi sa pristupanjem NATO-u, budžet za odbranu i bezbjednosne službe.

„Veoma je važno da intenzivirani i fokusairani dijalog bude tako ostvaren i da svaka NATO država bude ubijeđena da je Crna Gora sve uradila da što prije dobije poziv. Mađarska, kao sledeća kontakt NATO zemlja, i mađarska Ambasada, učiniće sve što je u njenoj moći da taj poziv bude dobijen naredne godine“, rekao je Poša.

( Mina )