Građani i u 2015. plaćaju gubitke: Za stečaj u KAP-u još četiri miliona

Iz državnog budžeta naredne godine isplatiće se 21,25 miliona eura po osnovu subvencija, od čega će državni Montenegro bonus dobiti četiri miliona da bi pokrio gubitak koji ima zbog organizovanja proizvodnje u Kombinatu aluminijuma (KAP).

Ministarstvo finansija navodi u obrazloženju predloga budžeta za 2015, o kojem će se izjašnjavati Skupština, da će se ta isplata obaviti u skladu sa Vladinom odlukom i zaključkom od 18. jula 2013. godine. Tih četiri miliona se vjerovatno odnose na gubitak Montenegro bonusa od 1. januara do 19. juna ove godine, kada je KAP preuzeo vlasnik Uniproma Veselin Pejović.

Poreski obveznici su već platili preko pet i po miliona eura za pokrivanje gubitaka Bonusa od 9. jula 2013, dan nakon uvođenja stečaja u KAP, do kraja decembra te godine. U internom dokumentu, koji Vlada nije objavljivala na sajtu, piše da je toliko planirano, ali nije jasno je li sve i realizovano. KAP-om su od 2010. do jula 2013. upravljali Vlada i ruski CEAC, koji ga je kupio 2005. godine.

Za socijalno ugrožene kategorije domaćinstava obezbijeđeno je 1,5 miliona eura za subvencije za električnu energiju, dok će Fond penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) dobiti 450.000 eura kojima će se subvencionirati odmor i oporavak za oko 500 penzionera na Žabljaku i Ulcinju.

Planirano je da se 10,57 miliona subvencija obezbijede za Ministarstvo poljoprivrede u "funkciji ostvarivanja ciljeva razvoja poljoprivrede i ruralnih područaja“, dok će Veterinarska uprava dobiti 1,2 miliona.

Za subvencionisanje JP Nacionalni parkovi obezbijeđeno je pola miliona kod Ministarstva turizma, a za Željeznički prevoz kod Direkcija za saobraćaj 3,8 miliona.

Za tehnološke viškove planirano je da se u narednoj godini potroši 19,44 miliona od čega je 2,3 miliona za otpremnine koje isplaćuje Fond rada. Ostatak je namijenjen Zavodu za zapošljavanje (12 miliona) za naknade nezaposlenima.

“Pet miliona je namijenjeno za rješavanja tehnoloških viškova za isplatu otpremnina kod svih potrošačkih jedinica i za slučaj da bude potrebno da se rješava socijalni program u vidu otpremnina za zaposlene u Rudnicima boksita, Pobjedi, Brodogradilištu i drugim preduzećima“, objasnilo je Ministarstvo finansija.

„Odgovorno trošenje budžetskih sredstava i dalje ostaje vodeća paradigma upravljanja državnim budžetom, tako da će se u narednom periodu učiniti sve kako bi se diskrecione potrošnja i potrošnja u javnim nabavkama racionalizovala i smanjila”, navodi Ministarstvo.

Ukupno, budžet za narednu godinu iznosi 1,56 milijardi eura, što je nešto više od ovogodišnjeg. Kapitalni budžet je 284,1 milion eura, a izvorni prihodi 1,32 milijarde. U budžetu će iduće godine nedostajati oko 634 miliona eura, od čega je deficit budžeta 235,7 miliona. Od toga za autoput ide 206 miliona pozajmice.

Ostatak se odnosi na stare kredite i emitovane obveznice koje dolaze na naplatu.

Vladu briga za upozorenja da ovako ugrožava finansije

Član Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Goran Tuponja (Pozitivna) kazao je da je predlog budžeta za narednu godinu u odnosu na ovogodišnji uvećan za trećinu i da će iznositi blizu dvije milijarde.

"Kad se u tom kontekstu pogleda briga premijera Mila Đukanovića da uštedi manje od jednog promila budžeta na izdatke za službena putovanja mora se pomisliti da on radi vješt medijski manevar kako bi se manje govorilo o nastavljenom enormnom zaduživanju države”, ocijenio je Tuponja u izjavi “Vijestima”.

On je rekao da su, praktično, sve stavke budžeta u porastu, posebno kapitalni izdaci zbog autoputa.

"Interesantno jer su izdaci za lokalne puteve manji pa je pitanje hoće li sad sva postojeća, inače slaba, lokalna putna infrastruktura morati da pati zbog toga što sav novac vuče autoput“, kazao je Tuponja. Kako je dodao, upozorenja relevantnih međunarodnih finansijskih institucija da se velikim zaduživanjem ugrožava ekonomska i finansijska stabilnost države ostala su bez efekta kod Vlade, a u međuvremenu pada kreditini rejting države kod svih značajnih agencija koje se bave finansijama.

Državni dug je 58 odsto BDP-a, a kad bi se uzeo u obzir cijeli dug za autoput, bio bi čak oko 75 dsto.

( Marija Mirjačić )