Za plate iz budžeta 7,3 miliona manje

Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu bruto zarade zaposlenih koji su na državnoj kasi biće umanjene, iako sindikati prosvjete, zdravstva i vojske mjesecima traže povećanje plata koje im pripadaju, shodno sporazumu koji su prije nekoliko godina potpisali sa Vladom.

To proističe iz Predloga budžeta za 2015. koji je objavilo Ministarstvo finansija bez pratećeg obrazloženja.

Iznosi za bruto zarade zaposlenima umanjeni su za 7,3 miliona eura i iznosiće 379,1 milion. To umanjenje moguće je realizovati kroz smanjenja plata, drugih izdataka koje ulaze u obračun bruto zarada ili smanjenje broja zaposlenih. Sindikati i dalje pregovaraju sa ministrom finansija Radojem Žugićem koji im je rekao da je povećanje zarada moguće ostvariti jedino iz unutrašnjih rezervi.

Predlogom budžeta planirano je da se više novca izdvaja za socijalnu zaštitu. Na transfere za socijalnu zaštitu planirano je da se potroši 504, 8 miliona eura, što je za 6,6 miliona više u odnosu na ovu godinu. Od tog iznosa 60, 5 miliona (58,6 miliona ove godine) potrošiće se na prava iz oblasti socijalne zaštite, ali neće svi dobiti više novca. Tako je planirano smanjenje izdataka za dječje dodatke, materijalno obezbjeđenje porodice , ishranu djece u predškolsim ustanovama i izdržavanje štićenika, dok će boračka i invalidska zaštita ostati na istom nivou.

Više novca biće za porodiljska odsustva i pogotovo za tuđu njegu i pomoć na koju će se potrošiti 10 miliona eura, što je 1,9 miliona više nego ove godine. Druga stavka u transferima za socijalnu zaštititu su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koja su uvećana sa 397,3 na 402,4 miliona eura. To uvećanje ne znači veće penzije, nego samo veći broj penzionera, što potvrđuje iznos namijenjen za starosne penzije koji se uvećava sa 224,1 milion na 228,5 miliona. Više novca će se izdvojiti na porodične penzije, invalidske penzije su na ovogodišnjem nivou, a biće više para i za troškove liječenja van države.

Na transfere institucijama, nevladinom i javnom sektoru potrošiće se 127 miliona, što je 28,3 miliona više nego ove godine. Sa te stavke najviše novca će se usmjeriti sektoru obrazovanja 19 miliona (4,6 ove godine) i na ostale transfere institucijama 16,3 miliona (3,1 milion ove godine) za koju nije precizirano šta podrazumijeva.

Iz državne kase naredne godine potrošiće se više novca za rashode za administrativni materijal, gorivo, struja...) koji je uvećan sa 29,2 miliona ove na 30 miliona 2015., dok se uštedjelo oko 800 hiljda na tekuće održavanje (oprema ,infrastruktura, zgrade...) koje će biti 20,8 miliona.

Iako će se na službena putovanja potrošiti četiri miliona eura, što je 1,5 miliona manje nego ove godine, ta ušteda nije doprinijela smanjenju rashoda za usluge koji su uvećani sa 47,6 na 52 miliona eura. Osim službenih putovanja tu se, između ostalog, računaju reprezentacija za koju je opredijeljeno 412 hiljada, te konsultantske usluge, studije i projekti za koje će se izdvojiti 25, 8 miliona, što je 3,1 milion više nego ove godine.

Na stavku ostale usluge planirano je da se potroši 6, 5 miliona eura (5,3 ove godine) ali se ne navodi šta se tu ubraja.

Budžetu će iduće godine nedostajati oko 634 miliona eura, od čega je deficit budžeta 235,7 miliona. Od toga za autoput ide 206

miliona pozajmice. Ostatak se odnosi na stare kredite i emitovane obveznice koje dolaze na naplatu. Ukupno, budžet za narednu godinu iznosi 1,56 milijardi eura, što je nešto više od ovogodišnjeg. Kapitalni budžet je 284,1 milion eura, a izvorni prihodi 1,32 milijarde.

Žugić jedno priča, drugo piše o garancijama

Vlada će naredne godine izdati garancije u ukupnom iznosu od 101.6 miliona eura, što je za 76,6 miliona više nego ove godine.

Žugić je novinarima nakon usvajanja predloga budžeta u ponedjeljak saopštio da su ukupne garancije 46,5 miliona, od čega je 40,3 miliona namijenjeno sektoru poljoprivrede (kredit iz Abu Dabija), a ostatak od 6, 2 miliona za Fond za stambeno-solidarnu izgradnju.

Međutim, u predlogu budžeta se navodi da garancije za Fond za stambeno-solidarnu izgradnju iznose pet miliona eura.

Novac od kredita iz Abu Dabija plasiraće se preko Investiciono-razvojnog fonda.

Vlada će dati garancije i Crnogorskom elektroprenosnom sistema od 40 miliona eura za kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za projekat izgradnje kabla od Tivta do Pljevalja i Stambenoj zadruzi radnika prosvjete „Solidarno" 6.6 miliona za izgradnju stanova za prosvjetare iz Budve.

Za sve garancije državi se moraju obezbijediti kolaterali.

Jedna od ključnih preporuka Centralne banke Vladi za vođenje ekonomske politike u 2015. je da ima krajnje striktivan pristup prilikom izdavanja novih državnih garancija.

Višak od 6,1 milion ide za NATO opremu i uniforme

Prema predlogu budžeta, prihodi koje Ministarstvo odbrane ostvari od prodaje naoružanja i vojne opreme, prodaje i izdavanja bivše vojne imovine i pružanja usluga, kao i novac po osnovu refundacije troškova od strane NATO potrošiće se za realizaciju “partnerskih cilljeva i opremanje Vojske u skladu sa NATO standardima uključujući i nabavku uniformi”.

Taj trošak je procijenjen na 6,1 milion eura. Sindikat vojske tražio je da im se povećaju zarade i da se ne otpuštaju vojnici u korist opremanja vojske.

Dug MA opet plaćamo, za digitalizaciju TVCG 100.000

Predlogom zakona o budžetu definisano je da Vlada može da preuzme dug Montenegroerlajnza do 3,7 miliona.

To je uradila i ove godine u istom iznosu.

Radio-televizija Crne Gore u budžetu je dobila prvi put status potrošačke jedinice i imaće budžet od 12,7 miliona eura i još 100.000 za digitalizaciju.

Javni servis je ove godine iz budžeta dobio ukupno 10,1 milion eura.

( Marija Mirjačić )