Dečak iz vode nikad nije prebolio rat
„Bilo je to davno. Živio sam u Sarajevu. Bio sam klinac sa naočarama i nosio tango gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove gitare kod čuvenog Garija Garinča. Od njega sam naučio neke akorde.”
Na današnji dan, prije 20 godina, preminuo je Milan Mladenović, „dečak iz vode”, muzičar, vizionar, šarmer. Legenda o njemu ostala je da živi istom snagom kao i osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog vijeka. Velikan jugoslovenskog rokenrola i vođa grupe „Ekatarina Velika” (EKV) imao je samo 36 godina kada mu je 1994. dijagnostikovan rak pankreasa od kog je iste godine i preminuo.
Prisjećajući se svojih muzičkih početaka u jednom intervjuu iz 1985. godine Milan Mladenović je rekao:
„Bilo je to davno. Živio sam u Sarajevu. Bio sam klinac sa naočarama i nosio tango gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove gitare kod čuvenog Garija Garinča. Od njega sam naučio neke akorde.”
Tokom odrastanja u Sarajevu stalno je pjevao pjesme „Bitlsa” i maštao da postane jedan od njih. Želja mu se nije ostvarila, ali je postao jedinstvena ličnost muzičke scene bivše Jugoslavije. Stalno je svirao i, kako je pričao, pravio „neke pjesmice”, a prije nego je u Beogradu nastala grupa „Šarlo akrobata”, čiji je bio član, osnovao je „Limunovo drvo” čiji se hit „Oko moje glave” pamti i danas.
„Osamdeset prva, druga i možda treća bile su veoma interesantne godine, jer je tada bila manija žurki po Beogradu i postojao je određeni krug ljudi koji se ludo zezao. Nešto u vazduhu je visilo, neka dobra atmosfera, svi su bili zajedno i svi su imali simpatije za svoje bližnje. Iz te euforije isplivale su tri beogradske grupe: ’Idoli’, ’Električni orgazam’ i ’Šarlo akrobata’ koju smo osnovali Dragomir Gagi Mihajlović, Dušan Kojić Koja, Vd i ja. Snimili smo za ’Jugoton’ ploču „Paket aranžman”, čime smo prestali da budemo demo-bend, već smo postali veoma poznati, prava senzacija. Svuda se pisalo o nama, pošto je svima izgledalo da smo iz istog fazona i da pripadamo istom pokretu”, zabeleženo je u monografiji Milana Mladenovića „Dečak iz vode” autora Flavija Rigonata.
Iz „Limunovog drveta” nastala je „Katarina Druga” koja nešto kasnije mijenja ime u „Ekatarina Velika”. Ne baš uspješni počeci sa „Katarinom Drugom” Mladenovića i ostale članove benda nisu spriječili da postanu jedan od najvećih sastava u bivšoj Jugoslaviji i otpjevaju velike hitove poput: „Oči boje meda”, „Kao da je bilo nekad”, „Ti si sav moj bol”, „Novac u rukama”, „Par godina za nas”, „Ljubav”…
Oni koji su ga poznavali tvrde da nikada nije prebolio rat koji je plamsao na prostorima bivše zajedničke zemlje i sa još nekoliko rokera 1992. pokrenuo je projekat antiratnog karaktera „Rimtutituki” i snimio himnu „Slušaj vamo”.
Jedan od njih je Srđan Gojković Gile iz „Električnog orgazma” koji danas priznaje da ne može da razdvoji svoj privatni i profesionalni odnos prema Milanu Mladenoviću jer su se poznavali još od gimnazijskih dana.
– Ali, kada bih govorio samo o Milanovom profesionalnom radu, on je svakako bio na čelu jedne od najznačajnijih grupa osamdesetih i početka devedesetih godina, ne samo u Beogradu već i na prostoru bivše Jugoslavije. Ostavio je neizbrisiv trag i do danas pjesme koje je napisao ostale su aktuelne – kaže Gojković.
Na pitanje da li je u njegovoj muzici bilo otpora, da li je bilo protesta, vođa „Električnog orgazma” kaže da je i Mladenović, ali i cijela ta generacija muzičara nosila pečat pobune protiv tabua, da ju je obilježavala borba za osvajanje novih sloboda.
– I to i u muzičkom i u tekstualnom dijelu. Stvarali smo nešto što do tada nije postojalo u muzičkom svijetu. Jeste to bio neki temelj čak i same pobune. Ali, bila je to samo jedna nit koja je činila čitavo klupko – kaže Srđan Gojković.
A o projektu „Rimtutituki”, Gile kaže da je bio antiratni:
– Da li bismo, da je živ, pravili neki „Rimtutituki 2”? Danas su više prisutni neki socijalni i politički problemi. Onda smo želeli da napravimo pjesmu o požaru koji se rasplamsavao. Bio je to specifičan trenutak u istoriji i vremenu. Siguran sam da bi Milan svakako imao šta da kaže o svemu ovome što se danas dešava. U svakom slučaju, njegova muzika je preživjela, i danas je jednako aktuelna i živa. I biće tako i za 20 i za 50 godina. Te teme će večno biti aktuelne i ljudi će moći da se identifikuju – zaključuje Srđan Gojković Gile.
( S.Čikarić/Politika )