"Proširenje EU može doprinijeti rastu ekonomija i stvaranju novih radnih mjesta"
Na konferenciji po nazivom Kako poslovna zajednica može doprinijeti procesu proširenja, savjetnik Privredne komore (PKCG) Stanko Zloković predstavio je ekonomsku situaciju Crne Gore
Proširenje Evropske unije (EU) može doprinijeti rastu ekonomija i stvaranju novih radnih mjesta u zemljama članicama i kod aktuelnih i potencijalnih kandidata, zaključeno je na konferenciji koju je organizovao Eurochambres.
Na konferenciji po nazivom Kako poslovna zajednica može doprinijeti procesu proširenja, savjetnik Privredne komore (PKCG) Stanko Zloković predstavio je ekonomsku situaciju Crne Gore i aktivnosti koje ta asocijacija čini kako bi bolje ekonomski povezala Zapadni Balkan.
“Poseban dio izlaganja Zloković je posvetio aktivnostima vezanim za pregovaračke procese u kojima PKCG participira, što omogućava direktnu uključenost privrede u pregovore”, navodi se u saopštenju PKCG.
Eurochambres, krovna asocijacija koja udružuje 47 nacionalnih komora Evrope, odnosno 20 miliona kompanija sa 120 miliona zaposlenih, nedavno je organizovala više aktivnosti u Briselu.
U radu tih skupova učestovavali su predstavnici PKCG, koja je aktivna članica te asocijacije.
Cilj konferencije bio je unaprijeđenje dijaloga između poslovne zajednice i evropskih institucija, a posebno Evropske komisije (EK), o ključnim pitanjima proširenja.
“Konferencija je pružila priliku za izražavanje stavova i raspravu o ekonomskim prilikama i izazovima proširenja, a na bazi rezultata Izvještaja o napretku za ovu godinu, kao i o tome kako poslovna zajednica može doprinijeti uspjehu procesa proširenja”, saopšteno je iz PKCG.
Poslovna zajednica je, kako je ocijenjeno, ključni akter u procesu pridruživanja, a više nego ikada je važna bolja komunikacija o opsežnim uzajamnim prednostima za privredu koje donosi proces pristupanja EU.
Iako novoizabrani predsjednik EK, Žan Klod Junker, tvrdi da neće biti novog proširenja u narednom petogodišnjem periodu, poslovna zajednica smatra da treba držati zamah tog procesa, jer to pomaže aktuelnim i potencijalnim kandidatima da preduzimaju važne reforme, što ostaje ključni zadatak.
Zamjenik predsjednika Eurochambresa, Rifat Hisarciklioglu, otvarajući Konferenciju kazao je da se već drugu godinu konkurentnost i upravljanje privrednim rastom nalaze u centru strategije proširenja EU.
“To predstavlja kombinaciju konkretnih akcija kooperacije biznis zajednice i transparentne investicione politike koja će trasirati put za održiv i dinamičan ekonomski razvoj u zemljama kandidatima”, dodaje se u saopštenju.
Zaključeno je da poslovna zajednica može učiniti da se ojača privredna regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu.
Generalni sekretar Eurochambresa Arnaldo Abrucini rekao je da čvrst odnos između EU i država aktuelnih i potencijalnih kandidata može biti solidan kamen temeljac u prevazilaženju niskih stopa rasta, visokih stopa nezaposlenosti, poboljšanju životnog standarda u zemljama kandidatima, kao i pružiti nove mogućnosti za izvoz i ulaganja 28 zemalja članica.
Iz PKCG su saopštili da je Eurochambres u prošlom mjesecu organizovao i Evropski parlament preduzeća, na kojem je učestvovalo više od 800 privrednika iz 45 evropskih zemalja.
Skupu su, pored Zlokovića, prisustvovali Slobo Pajović iz Luke Bar, Aleksandar Kašćelan iz Montenegrobonusa, Rudiger Šulc iz Crnogorskog Telekoma i Mitar Jokić iz Nikšićkog mlina.
Privrednici su pozvali donosioce odluka da više misle o ekonomiji, jer kako su ocijenili,privredi je stalo do EU, ali čini se kao da ponekad EU nije stalo do preduzeća.
Učesnici su konstatovali da je potrebna snažnija evropska ekonomska diplomatija, koja zagovara i brani njihove zajedničke ekonomske interese na globalnom tržištu.
Potrebno je, kako su ocijenili, i više šema učenja temeljenog na radu kako bi se osigurala dostupnost kvalifikovanih radnika, poreski režim koji je pogodniji za investicije i fleksibilniji i inovativno baziran pristup za povećanje energetske efikasnosti.
Predsjednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je saopštio da bez profitabilnih malih i srednjih preduzeća nema ni novih radnih mjesta, ni poreza za finansiranje javne sfere.
Predsjednik Eurochambres Rihard Veber je rekao da su privrednici imali samo 60 sekundi pojedinačno da iznesu svoje glavne probleme, ali da sada evropske institucije imaju pet godina da ih slijede.
“Poslali smo snažne i jasne poruke kreatorima politike. Mi ćemo sada pažljivo pratiti da ti zahtjevi na pravi način budu tretirani. To ćemo raditi narednih dana, sedmica i mjeseci”, kazao je Veber.
Iz PKCG su saopštili da je glasanje po sesijama pokazalo da privrednici smatraju da u EU još nije uspostavljeno jedinstveno tržište.
Na skupu je konstatovano da spora i ponekad nepotpuna implementacija direktiva, neadekvatnost nekih instrumenata, upornost određenih prepreka prekograničnoj trgovinu i investicijama doprinose teškoćama i ugrožavaju konkurentnost privrede.
Privrednici su pozvali i EU i njene države članice da udruže resurse i razviju ambicioznu i koherentnu ekonomsku diplomatiju.
Evropa, kako je ocijenjeno, mora učiniti više kako bi zaštitila preduzeća od nelojalne konkurencije iz trećih zemalja. Potrebno je optimizirati i potpuno koristiti dostupne okvire odbrambenih instrumenata trgovine.
Privrednici smatraju da bi veća mobilnost prekograničnog kretanja radnika mogla biti rješenje za privremeno visoku nezaposlenosti, što bi bilo od društveno-ekonomske koristi za EU kao cjelinu.
Privrednici su ocijenili da nacionalne vlade ne ulažu dovoljne napore u rješavanju problema kašnjenja u plaćanju između državnih organa i preduzeća.
Oni smatraju i da bi Uredba o sprečavanju kašnjenja u plaćanju trebalo da bude strožija, a njena implementacija disciplinovanija.
“Privrednici vjeruju da je pristup finansijama otežan usljed povećanih regulatornih troškova bankarskog sektora i da postoji hitna potreba da se nađe ravnoteža između održivog finansijskog sektora i ispunjavanja finansijskih zahtjeva privrede”, rekli su iz PKCG.
Poreski režimi, kako je ocijenjeno, treba da budu otvoreniji prema vlasničkim ulaganjima, a jedna od mjera treba da bude uklanjanje dvostrukog oporezivanja na kapital u pojedinim zemljama.
Na skupu je konstatovano i da nedostatak kvantifikacije nematerijalne imovine ometa konkurentnost inovativnih preduzeća kao i pristup kreditima.
Privrednici su zaključili da unutrašnje tržište energije treba da bude završeno što prije i da će efikasno, povezano i transparentno unutrašnje evropsko tržište energijom ponuditi građanima i kompanijama sigurno i održivo snabdijevanje energijom sa najnižim mogućim troškovima.
“EU i zemlje članice treba da osmisle jeftiniju strategiju za preuzimanje energije iz obnovljivih izvora. Strategija EU za promovisanje obnovljivih izvora energije mora se ponovo razmotriti”, smatraju privrednici.
Na Skupštini Eurochambresa posebna pažnja je posvećena odnosima EU i Rusije, kao i uticaju sankcija.
( MINA business )