Gdje smo kad treba da smo?

Živana Stanković, Romkinja koja je izgubila troje dece u požaru, ostaje u pritvoru, i svi su izgledi da će biti osuđena na nekoliko godina (najviše 8). Sasvim je uverljivo da je kriva za „nebrigu“ jer je u kartonskoj kutiji u kojoj je živela sa petoro dece grejala svoju porodicu svećom, istovremeno i zaštitom od pacova. Sveća je pala, sve se zapalilo. Okolnosti, olakšavajuće i otežavajuće, oceniće sud, u koji nemam nameru da sumnjam unapred. Mi ostali, posmatrači, možemo do mile volje da procenjujemo, odmeravamo i rezoniramo o sudbini grupe (Romi), sudbini žene u toj grupi, sudbini dece u toj grupi, i tako dalje.

Živanina preživela beba možda će u državnoj brizi biti sitija, čistija i očešljanija. U međuvremenu, stotine i hiljade takvih, ispalih iz sistema, administracije i života, živi na rubovima, ali i u srcu grada. U ovome slučaju, teško je prići naselju u kojem SVI žive kao Živana Stanković, jer ima mnogo blata. Možda sačekati dok se blato ne smrzne?

No uopšte nije reč o tome kako smiriti, racionalizovati, ne izazivati još veću mržnju - to je već uveliko postignuto. Tačnije, sudbinu Živane Stanković, njene dece i njenih suseda smo komotno prepustili onoj grani vlasti i onom delu države za koji mislimo da još uvek funkcioniše. Sve su druge priče o odnosu sudstva i građana dobre za objavljivanje, poneke i za angažovanje, jedino one o Romima nekako baš nisu. Posebno o ovoj, najtragičnijoj od svih Romkinja.

Recimo da se Živani Stanković više ne može mnogo pomoći. Samo dakle iz očaja i beznađa, a ne radi optuživanja bilo koga, moram postaviti pitanja na koja bih najviše volela da dobijem odgovore u obliku demantija i uvređenosti što su uopšte postavljena.

- Koliko je organizacija i/ili pojedinaca otišlo da poseti naselje u kojem je Živana Stanković živela, makar radi raspitivanja o preostalom detetu i ispitivanja/anketiranja o tome šta bi bilo najkorisnije da se bar pred ovu zimu uradi za njih? - Koliko je poklonjenih šporeta na drva, paketa za decu (odeća, hrana, higijena, knjige) i paketa za odrasle odneseno u naselje gde se desila nesreća? - Koliko je slavnih i bogatih advokata priletelo da brani Živanu Stanković pro bono? - Koliko je pojedinaca i organizacija ponudilo montažne kuće, stambene kontejnere, dobrovoljni rad da se u naselju (možda i u drugima sličnim) situacija popravi? - Koliko je socijalnih radnika u takvim naseljima podsticalo potencijalne građane Srbije i pomagalo im da postanu punopravni građani relativno jednostavnim administrativnim postupcima? - Koliko je restorana svoju dnevno nepotrošenu hranu dostavilo u ovakva naselja? - Koliko je žena ili ženskih organizacija otišlo da poseti Živanu Stanković u pritvoru, da se raspita za njeno stanje, i da joj kupi nešto što joj tamo treba, recimo cigarete? - Koliko je nevladinih organizacija preuzelo slučaj Živane Stanković, da ga bolje i humanije predstavi javnosti, podstakne zanimanje, nađe sredstva i rešenja? - Koliko je poslanika u srpskom parlamentu postavilo pitanje društvenog statusa Roma povodom ovog slučaja? - Koliko je gradskih savetnika pokrenulo akcije, i koje, da se popravi stanje urbanih Roma u Beogradu i oko njega? - Koliko je ljudi i organizacija u Beogradu javno demonstriralo za zaštitu osnovnih ljudskih prava Roma u Beogradu? - Kome je palo na pamet da u javljanu o ovome slučaju Živanu Stanković navede kao „gospođu Stanković“?

Iskreno se nadam da ću dobiti odgovore koji svedoče o mojoj neobaveštenosti na svih 12 pitanja. A biću srećna i ako dobijem bar jedan. Bar će moja neobaveštenost biti još jedan kanal da se o ovoj stvari misli i govori.

(Peščanik.net)

( Svetlana Slapšak )