Popu pop, bobu bob

Može biti, uvažajemi publikume, da sam ja ipak vidovit! Možda su mi sporadične posete baba Kurani, proročici zlakuskoj, aktivirala šesto čulo i otvorila treće oko. Jer, pazite, da nije tako, kako bih ja drugačije, još u noći kada je poleteo dron, znao da će vrlo brzo stradati pekare i poslastičarnice u vlasništvu Albanaca i Goranaca.

Dosta ćeranja komendije. Da će biti krša i loma, znali su i vrapci pod strehama pustoline u Nemanjinoj, samo policija, iz nekog razloga - nadajmo se zbog inercije - nije znala. Ali to je, da kažemo, u tesnoj vezi sa mojom tezom iz serijala o raspadanju da se u Srbiji događa samo ono što MORA da se dogodi. Sledstveno je i naša policija - kao i naša država - uzreagovala tek kada je polupan popriličan broj pekara i kada se više nije imalo kud.

Onda je, po ovdašnjem običaju, preterala i pred etnički nepodobne radnje postavila danonoćnu žandarmerijsku stražu. Bolje ikad nego nikad. Vlada Srbije je (relativno brzo) demonstrirala rešenost da se nepočinstvima stane na put. Eh, da su sve naše vlade tako postupale, gde bi nam danas bio kraj. Evo, recimo, osipa se silno drvlje i kamenje na Overlorda, a svi kao da zaboravljaju da je Velekoštunica - onomad, kada su mu postavili nezgodno pitanje a da zašto ništa ne preduzima da spreči paljevinu džamija - jednostavno prekinuo konferenciju za štampu. Vladeta Janković će, belćim - u nekom sledećem visokopalamudnom intervjuu u Žarkovićevom Vremenu - taj postupak opisati kao mudar, nacionalni i demokratski, ali za nas - koji smo odavno prozreli slavska proseravanja i nadlagivanja - Koštuničin postupak je bio nedvosmislena poruka: palite, braćo, najebite im se majke šiptarske.

A sad slušajte! Doista mi je žao što će nekoliko maloletnih i jedva punoletnih momaka zaglaviti u mardelj zato što su, iskrenije i neposrednije nego njeni kreatori, sledili dojučerašnju državnu politiku. Radili bi i kreatori iste te stvari, ali nisu imali muda. A i nije red da se tako „ugledni ljudi“ pačaju u takve stvari. Ovde moram parafrazirati (iako to zdravo izbegavam) rečenicu iz romana Dugovečnost.

Mržnja koja je te momke odvela u besmisao destrukcije nije autentično njihova; ona je pod visokim pritiskom zločinačke propagandne mašinerije ubrizgana u usijane mladalačke glave i neiskusna srca. Ta mržnja je vlasništvo čitavog jednog spiska mufljuza koje su smutna vremena izbacila na površinu političke Srbije i koji - prkoseći zakonima i države i fizike - odbijaju da se vrate tamo gde im je mesto: u septičku jamu duhovne i moralne bede. U kojoj ćemo svi ovako džumle ostati (relativno) ni krivi ni dužni sve dok ne naučimo da popu kažemo - pope, psihopati - psihopato, a lažovu - lažovčino!

(Danas)

( Svetislav Basara )