Nastavnici

Danas je preminuo moj nekadašnji odeljenjski starešina. Predavao mi je matematiku, sagorevao je na času - nije štedeo ni sebe, ni nas. Nije mi bio jedan od omiljenijih nastavnika, jer mi ni matematika nije bila omiljeni predmet.

Jednom sam plakao, toliko me je razljutio da sam plakao sve vreme na putu od jedne do druge škole, jer nisam imao strpljenja da sačekam pedagoga koji je bio u drugoj školi. Hteo sam istog časa da tužim nastavnika. Bio sam 7. razred, idem putem - a suza suzu stiže, jecam.

Evo, sećam se tih suza i danas, ali pravog i valjanog razloga za moje histerično ponašanje i izliv besa ne uspevam da se setim. Još pamtim njegove recepte ispisane nakon neuspelih domaćih zadataka: 3x1 vežbanje dnevno, pre obroka. Bio je beskompromisan. Zabranio nam je da mu ma kakve poklone donosimo. Na kraju 8. razreda, kada smo izrazili želju da mu poklonimo nešto za uspomenu, rekao je: ,,Meni je najveći poklon da položite prijemne ispite i upišete željene škole.“ Tako je i bilo. Doneo je preko sto ruža iz sopstvenog ružičnjaka kako bismo sami napravili bukete za nastavnice i drugarice.

Bio je duhovit. Bio je posvećen svom poslu. Bili smo mu poslednja generacija. Radio je sa nama kao da je bio na početku svog radnog veka - pun entuzijazma, nade, energije. Tada nisam uspevao da razumem njegove metode - a iz današnje perspektive bivaju mi sve jasnije. Čovek je pokušavao da izgradi sistem koji nije postojao. Bio je jedan od najvećih radnika koje sam imao prilike da upoznam. Sad razumem. Čovek se čitav svoj radni vek borio sa vetrenjačama. Nedavno sam ga sreo. Rekao sam mu da radim u školi, da sam sad sa one strane katedre. Samo što nije zaplakao. Potapšao me je po ramenu, i gotovo posramljeno, ali odlučno, posavetovao: ,,Molim te, štedi se, štedi se koliko god možeš. Ne vredi, ne vredi...“

Naš obrazovni sistem stimuliše neradnike i loše učenike. Naš obrazovni sistem demotiviše radnike i dobre učenike. U našem obrazovnom sistemu valjani su učenici koji pišu, ćute i deklamuju napisano. U našem obrazovnom sistemu valjani su nastavnici koji diktiraju i traže samo ono što su izdiktirali.

Našem obrazovnom sistemu odgovaraju poslušni i podobni učenici i nastavnici. Našem obrazovnom sistemu odgovaraju oni koji štede sebe i učenike. U našem obrazovnom sistemu znanje i uspeh su incident, nikako svakodnevna pojava. U našem obrazovnom sistemu drugu šansu dobijaju samo najgori, nikako najbolji - bilo učenici, bilo nastavnici. Naš obrazovni sistem bavi se samo formom, nikako suštinom. Naš obrazovni sistem je dijametralno suprotan životu. U našem obrazovnom sistemu ceni se snalažljivost (čitaj: zabušavanje). U našem obrazovnom sistemu 1 + 1 jesu 2. Naš obrazovni sistem je nedorečen. Naš obrazovni sistem je proizvoljan: sve se može, kad se hoće.

Naš obrazovni sistem nalik je dijabetesu - posledica je poremećenog društvenog metabolizma; suštinski i ne postoji, jer nas vitalno ne ugrožava. Neizlečiv je. Hronični poremećaj. I ništa, samo jednog dana umreš.

Slava mu!

( blog.b92.net )