Bramerc: Vaši tužioci više istraživali izvršioce, ignorisali nalogodavce

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da razumije kritike Evropske komisije da u Crnoj Gori niko sa vrha komandne odgovornosti nije procesuiran za ratne zločine.

Uz ogradu da nije adekvatno da komentariše postupke koje imaju konačne presude, Bramerc je na pres konferenciji nakon dvodnevne posjete Crnoj Gori rekao da tužilaštvo nije primjenilo međunarodno krivično pravo, i praksu Haškog tribunala.

Takođe je rekao da je tu vrstu odgovornosti za ratne zločine najteže procesuirati.

Na pitanje “Vijesti” da li je Tribunal imao podatke za osnov sumnje i manjak dokaza, ili uopšte nije istraživao odgovornost onih koji su donosili odluke u Crnoj Gori koje su proizvele zločine, Bramerc nije direktno odgovorio.

On je kazao da je “proteklih nekoliko godina načinjen napredak u skoro svim zemljama bivše Jugoslavije kada je u pitanju pojedinačno gonjenje počinilaca”.

”Međutim, sprovođenje istraga u Bosni, Crnoj Gori ili Srbiji je teže ako je u pitanju političar,višeg ili nižeg ranga, ili vojno lice. Pravna legislativa našeg Tribunala je takva da se komandnoj odgovornosti pridaje dosta značaja i ono što sam napomenuo na mnogobrojnim sastancima sa predstavnicima sudske vlasti jeste da bi bilo korisno da se više koristi praksa mđunarodnog prava u slučajevima kao što ovi u Crnoj Gori,” rekao je Bramerc.

On je zatim dodao da u tom kontekstu u potpunosti razumije kritike predstavnika EK i drugih, koji su kritikovali što su se (tužioci) u nekim slučajevima mnogo više koncentrisali na neposredne počinice koji nisu bili na visokom nivou, u odnosu na one koji su bili visokopozicionirani”.

“Ovo kažem uz puno poštovanje nezavisnog sudstva u vašoj državi,” rekao je.

Na pres konferenciji sa potpredsjednikom Vlade Duškom Markovićem Bramerc je kao razloge posjete naveo zahvalnost na saradnji, da ohrabri istrage zločina i da u tome ponudi pomoć i podršku. “Znam da je sproveden određan broj slučajeva i da postoje pravosnažne presude, a što se tiče prostora za unapređenje svestan sam kritika koje su stigle iz EU i drugih agencija ,” rekao je Bramerc. On je rekao da je upoznat sa slučajevima ratnih zločina, posebno sa predmetom deportacija.”

“Kolegama iz sudske vlasti sam iznio svoje mišljenje u vezi sa kvalifikacijom ovih dijela. Kada pogledamo optužnicu i način na koji se vodio sudski postupak, mislim da se iz toga dalo dosta naučiti. One su pokazale koji su pojedinici koji su trebalo biti optuženi, kakve dokaze treba da se prikupe da se kvalifikuje djelo za koje se podiže optužnica, kako se to postavlja u optužnici. U svim ovim oblastima su postojala otvorena pitanja s k ojima sam otvoreno razgovarao sa kolegama i svakako različiti oblici podrške se zasnivaju na onome što je naučene iz ovih slučajeva,” objasnio je.

Bramerc je rekao da je početkom nedelje završeno suđenje bivšem vođi bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, izražavajući zadovoljstvo tokom postupka. Za suđenje koje traje 10 protiv bivšeg lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja izrazio je žaljenje jer još nema presude, navodeći da je Šešelj koristio svaku priliku da im oteža suđenje. “Ali to nije opravdanje da još traje”, rekao je.

Na predavanju studentima pravnog fakulteta na Univerzitetu Donja Gorica Bramerc je jutros istakao problem procesuiranja krivičnih djela pred Međunarodnim krivičnim sudom, podsećajući da sa njim ne sarađuju najveće države SAD, Rusija, Kina i Indija.

Bramerc je objasnio da je Tribunal za bivšu Jugoslaviju postigao napredak kada su Amerika i Evropska Unija uslovlavale integracije balkanskih država saradnjom sa sudom.

„Međutim,ta politička agenda izostaje u slučaju Međunarodnog suda jer su u pitanju države različitih kontinenata sa različitim geostrateškim interesima. EU tu nema nadležnost,“ rekao je Bramerc. Tužilac je odgovarajući na pitanje profesorice Olivere Inac kako komentariše vladavinu prava u Crnoj Gori rekao da se on drži onoga što najbolje zna, da je iz Izvještaja EK shvatio da je postignut napredak ali da treba poboljšati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na pitanje studentkinje šta je bilo njegovo razočaranje u poslu koji obavlja, on je pomenuo presude bivšem načelniku Generalštava Vosje Jugoslavije Momčilu Perišiću i hrvatskom generalu Anti Gotovini, navdeći kako je tužilaštvo vjerovalo da ima dovoljno dokaza za njih.

Potpredsjednik Vlade i ministar pravde ponovio je da je saradnja sa Tribunalom dobra, iznoseći i podatke da postoje tri presude za ratne zločine. „ Od pet predmeta ratnih zločina, tri su okončana osuđujućim presudama, za jedan je žalbeni postupak u toku a za jedan predmet tužilaštvo priprema vanredni pravni lijek – zahtjev za zaštitu zakonitosti", rekao je ministar pravde.

Marković: Saradnja sa MKSJ ne dovodi se u pitanje

Između Crne Gore i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nema otvorenih problema, a saradnja sa tom institucijom nikada nije dovođena u pitanje, ocijenio je ministar pravde Duško Marković.

On je na konferenciji za novinare povodom završetka posjete glavnog tužioca MKSJ, Serža Bramerca, kazao da je saradnja Crne Gore i Tribunala intenzivna i dobra, što je, kako je naveo, potvrđeno na sastancima Bramerca sa crnogorskim zvaničnicima.

„Spremnost Crne Gore sa saradnju sa Haškim tribunalom kao i sa nadležnim institucijama u zemljama regiona, u cilju ispunjavanja misije tog tog suda, nije dovedena u pitanje tokom svih godina njegovog postojanja“, poručio je Marković, ističući snažnu podršku države borbi protiv nekažnjavanja ratnih zločina.

On je rekao da na sastanku sa Bramercom nije bilo govora o problemima, ne zato što se oni žele izbjeći, već zato što „problema na relaciji Haški tribunal – Crna Gora nema“.

Prema riječima Markovića, Haški tribunal je postigao važne rezultate, posebno kada je u pitanju vraćanje i izgradnja mira na Balkanu.

Tribunal je, kako je rekao, imao važnu ulogu i u konsolidaciji i razvoju međunarodnog humanitarnog prava.

Marković je upoznao Bramerca i sa predmetima o ratnim zločinima koje je Crne Gora vodila, podsjećajući da su tri okončana osuđujućim presudama, za jedan je žalbeni postupak u toku, dok se za jedan primjenjuje vanredni pravni lijek- zahtjev za zaštitu zakonitosti

( Mina, Mila Radulović )