Bez panike, sve je pod kontrolom

Pih, bre, kakvi smo mi to ljudi? Prošle godine u ovo doba bili smo puni zamerki što država nema kontrolu, sad zakeramo što država ima kontrolu.

Doduše, onda smo zamerali da nema kontrolu nad huliganima, a sad da ima kontrolu nad medijima, ali svejedno, ne može ni država da nam stalno cinculira kako se nama ćefne. Te da bude jaka kad nam treba, ali ne previše jaka kad nam ne odgovara, te da tamo ne pravi koncentracionu vladu, ali da ni ovde ne bude jednopartijsko jednoumlje, te da odbrusi jednima, ali da ne vežba strogoću nad drugima?

Pa gde to ima? U nekom udžbeniku demokratije? Latiničnom ili ćiriličnom? Ili satiričnom. Mora da vam je to neko zastarelo izdanje, pisano još pre petog oktobra. Onog petog oktobra. Tad ste još mogli i da sanjate, sad su neka druga vremena.

Ako ćemo pravo, vlast radi najbolje što može. Snalazi se kako zna i ume. Dobro, više kako ume nego kako zna, ali bože moj. Zamislite kako bi tek bilo da vlast i zna i ume pa još i da hoće.

Evo, na primer, zamislite kako bi bilo da sadašnja vlast hoće da istraži sve optužbe koje je upućivala prethodnoj vlasti dok je bila na vlasti. Pa da sada, kada su bivši ministri, predsednici, gradonačelnici postali ”dodirljivi”, najzad saznamo da li je i ko je krao i zloupotrebljavao. Ali - naša vlast nije takva. Neće ona, vlast, da te optužuje kad siđeš sa vlasti - ona to radi samo dok ne siđeš. Ona te napada dok si neko i nešto. Kad postaneš niko i ništa u odnosu na poluge vlasti, sve ti je oprošteno i ti praktično postaješ tek tada nedodirljiv. Pa ako to nije džentlmenski, onda vi meni kažite šta je.

A takva je ova vlast bila od samog početka, samo što smo mi to prestali da primećujemo. Dok je još bila opozicija, dakle po definiciji nemoćna da poteže poluge bilo izvršne bilo sudske vlasti, ova vlast je optuživala ondašnju vlast za krađu glasačkih listića. A kad je došla na vlast, dakle u poziciju da to istraži, dokaže, procesuira, ova vlast je te corpus delicti džakove gurnula pod tepih i to tako vešto da se ni džomba ne vidi. Ali joj vi sad to nemešanje ne uzimate za dobro, a uzimate joj za zlo što, na primer, neće da se meša u nedolično sticanje doktorskih titula vršioca vlasti. Pa ova vlast odbija i da upotrebljava vlast, a mi je već optužujemo da je zloupotrebljava.

Da stvar bude gora, nismo spremni da pohvalimo vlast ni kad ispuni neko obećanje. Evo, zar nisu rekli kako će opoziciju držati kao malo vode na dlanu. I šta je bilo - ispunili su to. Drže je u šaci. Ali nama ništa nije dobro. Zakeramo kad se ne meša, zakeramo kad se meša. Sad se diže halabuka oko navodnog mešanja vlasti u uređivačku politiku privatnog medija. A niste ni primetili da su sa RTS-a, čiji smo mi vlasnici (mada je taj slogan ukinut), a ne tamo neki bogatun, nestale sve pričaonice. I Upitnik i Da, možda, ne i Intervju i ko zna šta još. Vama ispred nosa su nestale emisije u vašem vlasništvu, a vi sad gurate nos u tuđe vlasništvo. A lepo su nam rekli, sa one druge, najviše pričaonice, da je privatno vlasništvo neprikosnoveno. (Ne naše privatno vlasništvo, naravno, njime može da raspolaže svako - čik napravite dug prema državi makar i od dvadeset dinara, pa da vidite kako će da vam zaplene i detetovu zvečku.)

Ali, nama ne vredi lepo govoriti. Ne, nama je lepše kako je govorila Olja Bećković. Kao da je bilo lepo reći gostu: Kako vas, bre, nije sramota? E, sad, što je slučaj hteo da to budu maltene poslednje reči poslednjem gostu u, kako će se ispostaviti, poslednjoj emisiji… i da budu, kako će se takođe ispostaviti - tako proročke reči, to je već druga priča. Koju, ako vas neko pita, niste čuli od mene.

(Peščanik.net)

( Nadežda Milenković )