Saobraćajna veza sa Evropom sad ili nikad

Na nedavno održanoj Berlinskoj konferenciji posvećenoj Balkanu koju je inicirala njemačka kancelarka Angela Merkel, Njemačka i Evropska unija su jasno istaknle da zemlje Zapadnog Balkana geopolitički imaju centralnu ulogu za evropske saobraćajne projekte. Šta to znači za Crnu Goru, u razgovoru za “Vijesti” objašnjava prof. dr Vujadin Vešović, dekan Fakulteta za saobraćaj, komunikacije i logistiku (FSKL) iz Berana, jedan od najeminentnijih eksperata za saobraćaj u regionu, čovjek koji je učestvovao u izradi brojnih projekata i u vrijeme SFRJ.

Profesore, kakav je signal dobila Crna Gora u Berlinu, zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, od strane Njemačke i Evropske unije? Ukratko, dali su nam vjetar u leđa! Evropska unija je saobraćaju inače dala jednu od najznačajnijih uloga, proglasivši ga integratorom Evrope. U saobraćajnu infrastrukturu se ulaže ponajviše, a u Berlinu je potvrđeno da je Koridor XI ušao u prioritete EU. Dio ovog Koridora je pravac Beograd-Bar-Bari, koji predstavlja ogromnu šansu za razvoj crnogorske privrede.

Zašto je Koridor XI toliko značajan za Crnu Goru? Pruga Beograd-Bar i autoput Beograd-Južni Jadran imaju glavnu ulogu kad se radi o razvoju regiona, a posebno poslovnih veza sa Italijom, i povezivanja Luka Jadrana, Luke Bar i Beograda a odatle prema svim zemljama Centralne, Istočne i Sjeveroistočne Evrope. Luka Bar sa lukama Beograd i Bari predstavlja logističku platformu koja preko Koridora Xb povezuje Budimpeštu kao najveće logističko čvorište Balkana sa Italijom i ostalim zemljama Mediterana.

Kakve bi korake, po vašem mišljenju, sada trebalo da preduzmemo? Strateški ciljevi Crne Gore u ovoj oblasti su izgradnja dionice autoputa Beograd-Bar, od Boljara do Bara, kao i tehnološka revitalizacija i modernizacija pruge od Bara prema Beogradu. Neophodna je sinhronizacija sa Srbiojom po ovom pitanju, jer saobraćajni tok ne poznaje granice, već mora da bude maksimalno funkcionalan u čitavoj dužini. Tu je i dionica Jadransko-Jonskog autoputa od granice sa BiH do granice sa Albanijom. Međutim, ove ciljeve bi trebalo što prije realizovati, sa radom treba početi bukvalno ovog momenta.

Izvjesno je da Crna Gora ne može sama da finansira izgradnju autoputa, pa će morati da se odluči za kredit ili koncesiju. Šta vi predlažete? Treba procijeniti koja je ponuda bolja. Možda je sada bolje uzeti koncesiju. U svakom slučaju, bolje je i da damo nekome da nam napravi autoput, pa neka ga koristi određeno vrijeme. Saobraćajna infrastruktura se inače ne gradi da bi ona samo po sebi ostvarivala dobit, nego da bi čitavo društvo kroz ostale privredne aktivnosti ostvarivalo dobit.

Šta Crna Gora gubi odlaganjem izgradnje saobraćajne infrastrukture koju ste pomenuli? Gubi mnogo, i gubi zauvijek! Konkurentni koridori se uveliko rade, pa iako naš koridor ima sve komparativne prednosti, nemamo vremena za gubljenje. Već se uveliko radi koridor 5c, Budimpešta-Osijek-Sarajevo-Ploče, urađen je autoput Priština-Tirana-Drač, koji će se uskoro povezati sa Nišom. Crna Gora, sa druge strane, trenutno nema ni metar autoputa, a željeznički koridor je u vrlo lošem stanju, bez obzira što je obnovljena pruga u crnogorskom dijelu. Ako mi ne budemo radili na ovom našem koridoru, tokovi putnika i robe će nas zaobići. Ako se to desi, mi nećemo imati više šta da tražimo, i tada nam neće trebati ni Luka Bar.

( Saša Marković )