Bez pritiska do vrha tabele
“Igramo lako, opušteno, bez pritiska i to automatski donosi rezultat”, kaže pomoćni trener pljevaljskog prvoligaša, Vuko Bogavac.
Malo pomalo i stigoše Pljevljaci gdje baš odavno nisu bili. A i mora se konstatovati da su zasluženo na vrhu.
Standardna forma od početka prvenstva, lijepa igra na svakoj utakmici i skoro rutinskih pet pobjeda, uprkos neugodnom rasporedu, obradovali su i navijače i sve u klubu, pa je i jedini (nesrećan) poraz od Budućnosti brzo zaboravljen.
Subotnji trijumf nad sve boljim Mogrenom dodatno je popravio raspoloženje.
“Krenulo je dobro i veoma smo zadovoljni kako to sve zasada izgleda. Igramo lako, opušteno, bez pritiska i to automatski donosi rezultat”.
“Krasi nas i poprilično strpljenje kada treba napasti, nema stihije, što je dodatni ovogodišnji kvalitet koji, valjda, ide sa iskustvom igrača. I Mogren smo pritiskali u drugom poluvremenu i jednostavno su u jednom momentu morali popustiti”.
“Međutim, ne spavamo na lovorikama. Znamo da to može još bolje i ka tom cilju ćemo u narednom periodu. Pa i do jesenje titule, što da ne”.
“Ali, to je neki dugoročni zadatak, ono o čemu sad razmišljamo je da nema previše vremena za radovanje. Ritam je ubrzan, a nas čekaju dva vrlo neugodna meča”, kaže pomoćni trener pljevaljskog prvoligaša, Vuko Bogavac.
A oba pomenuta susreta su na strani, Grbalj pa Berane. Prvi rival tradicionalno neugodan a drugi se već u ovoj fazi hvata za slamku.
Trebaće, dakle, dosta truda kako bi se zadržala liderska pozicija, pa i povećala bodovna razlika u odnosu na konkurente, koje tek čeka međusobna utakmica.
“Ne osvrćemo se mi mnogo na druge. Brinemo svoje brige, maksimalno smo koncentrisani na svakog narednog protivnika. U glavama je ekipa iz Radanovića koju smo, ne tako davno, na njihovom terenu dobili 3:1”.
“Kad bi se nešto slično ponovilo... Ali, vidjećemo, optimisti smo, ići ćemo na tri boda, pa ako bude sreće da još malo 'zabetoniramo' to prvo mjesto”, zaključuje Bogavac.
U svakom slučaju, u toku je prijatna pljevaljska fudbalska jesen. U Rudaru vjeruju da će potrajati, a i priznaju da je lijep pogled sa vrha i da im se odatle ne silazi baš rado.
( Saša Bezarević )