NIŠTA NIJE SLUČAJNO

Marina i razvoj Tivta

Investitori u CG nikada nisu posvećivali dovoljno pažnje uređenju obale u zoni budućih turističkih kompleksa. To je posebno izraženo za lokacije na kojima se planira turistički razvoj duž stenovitih obala

71 pregleda4 komentar(a)
Regent Porto Montenegro, Foto: Siniša Luković
15.09.2014. 08:10h

Rekonstrukcijom nekadašnjeg Remontnog zavoda Sava Kovačević, Tivat je dobio jednu od najekskluzinijih marina na Mediteranu. U zaleđu marine Porto Montenegro nikli su i dalje niču izuzetno ekskluzivni hotelski, poslovni i stambeni sadržaji. Posedovanje nekretnina u zoni marine Porto Montenegro postao je statusni simbol. Okupljanje domaćeg i inostranog džet-seta u letnjim mesecima ukazuje da Porto Montengro ulazi u krug najeksluzivnijih destinacija na Mediteranu.

Nedavno otvaranje ultraluksuznog hotela Regent Porto Montenegro podstaklo je pojavu napisa u crnogorskim medijima u kojima se tvrdi da bi Tivat mogao da postane crnogorski Monte Karlo. Naravno, takve tvrdnje su neozbiljne i nemaju nikakvog realnog osnova. Marina Porto Montenegro jeste eksluzivna destinacija, ali ostatak Tivta daleko je čak i od najskromnijih turističkih destinacija na Mediteranu. Postavlja se pitanje može li se nešto učiniti da i šira okolina marine Porto Montenegro postane atraktivna turistička destinacija? Odgovor se može naći u iskustvima najrazvijenijh mediteranskih turističkih zemalja. Tipičan primer mogućnosti transformacije prirodnog obalnog područja je kneževina Monako, odnosno njen glavni grad Monte Karlo.

Kneževinu Monako karakteriše strma stenovita obala, sa veoma malo prirodnih plaža. To je posebno izraženo u Monte Karlu gde praktično ne postoji nijedna značajnija prirodna plaža. Već početkom 60-ih godina XX veka čelnici Monte Karla su shvatili da je razvoj grada potpuno ukočen zbog nedostatka atraktivnog obalnog prostora. Tada je odlučeno da se izvrši integralno uređenje obale u zalivu Larvoto, u okviru koga je trebalo naći rešenje za formiranje prostrane veštačke plaže. Tadašnja obala u zalivu Larvoto je bila potpuno neuređena, prljava i neatraktivna. Osnovni problem koji su projektanti buduće plaže morali da reše bila je zaštita plaže od dejstva visokih talasa. Naime, u zimskim periodima obala u zalivu Larvoto je veoma često bila izložena talasima visine do 5 metara. Plaža dužine oko 500 m je formirana nasipanjem 80.000 m3 drobljenog agregata od dolomitnih stena.

Prečnik zrna nasutog materijala kretao se od 3 do 5 mm. U cilju zaštite nasutog materijala izgrađena su tri lukobrana. Takođe, po čitavoj širini plaže, izgrađen je podvodni zaštitni prag. Kota krune praga bila je oko 2,5 m ispod nivoa mora. Pokazalo se da su izgrađeni zaštitni objekti pružali veoma dobru zaštitu plaži od erozionog dejstva talasa. Potrebno je naglasiti da je zbog veoma izraženog dejstva talasa u zimskom periodu, nagib veštačke plaže bio relativno strm, približno 1:10. Takođe je interesantno da su se oštroivična zrna drobljenog agregata već posle dve godine bila potpuno zaobljena i veoma prijatna za kupače. U literaturi je naveden podatak da je plaža Larvoto veoma stabilna i da je za njeno održavanje bilo potrebno dodavati veoma male količine materijala. Tako je do 1990. na plažu ukupno nasuto svega 5.000 m3 materijala.

Nakon izgradnje veštačke plaže čitav priobalni ambijent u zaleđu plaže je potpuno promenjen. Investitori su počeli da se utrkuju ko će pre sagraditi neki ekskluzivni stambeni, hotelski ili poslovni objekat. Danas se u zaleđu veštačke plaže u zalivu Larvoto nalaze penthausi, apartmani i stanovi vodećih svetskih sportista, umetnika i estradnih zvezda. Naravno, takvom vrtoglavom razvoju u priobalju plaže je umnogome doprinela i izuzetno liberalna poreska politika u kneževini Monako.

Postavlja se pitanje mogu li Tivat ili Crna Gora da animiraju dosadašnje ili neke buduće investitore da svoja ulaganja prošire i na širu okolinu Tivta. Naravno, svi investitori nastoje da sa minimumom ulaganja dođu do što većeg profita. U slučaju marine Porto Montenegro investitor je u startu dobio sve neophodne hidrotehničke objekte (lukobrani, kejski zidovi, dokovi, itd.). Trebalo je samo uložiti sredstva da se postojeći objekti doteraju i dobiju izgled u skladu sa standardima koji važe za najekskluzivnije marine u svetu. To ne znači da su dosadašnja ulaganja u marinu i njeno zaleđe bila mala. Ali, da nije bilo tih izgrađenih objekata, investitoru verovatno ne bi palo ni na pamet da gradi marinu u Tivtu.

Ali kakva je budućnost šire okoline marine Porto Montenegro? Obalni pojas u Tivtu uopšte nije atraktivan jer nema velikih i prostranih plaža. Naime, svuda u svetu zaleđe velikih i prostarnih plaža privlači ogromnu pažnju investitora za gradnju turističkih, stambenih i poslovnih objekata. No, kako u Tivtu nema velikih prirodnih plaža, možda bi trebalo razmisliti da se u Tivtu izvrši kompleksno uređenje obale, koje bi obuhvatilo i izgradnju odgovarajuće veštačke plaže. Kod spomenute veštačke plaže Larvoto u Monte Karlu bila je neophodna izgradnja velkih i skupih zaštitnih objekata (lukobrana, podvodnih pragova i napera), zbog velikih visina talasa koji se javljaju u zimskom periodu.

Obala u Tivtu je izložena talasima relativno malih visina, pa izgradnja veštačke plaže ne bi trebalo da predstavlja neki ozbiljniji problem. Za početak bi uz saradnju sa planerima i urbanistima trebalo uraditi idejni projekat i studiju izvodljvosti uređenja odabrane deonice obale u Tivtu. Za izradu takve projektne dokumentacije i nisu potrebna neka značajnija sredstva. Ali takva dokumentacija je neophodna za animiranje budućih investitora u Tivtu. Izgradnjom velike i prostrane plaže prostor u njenom zaleđu bi postao znatno atraktivniji, a nakon izgradnje odgovarajućih objekata Tivat bi mogao da postane moderan mediteranski grad.

Investitori u CG nikada nisu posvećivali dovoljno pažnje uređenju obale u zoni budućih turističkih kompleksa. To je posebno izraženo za lokacije na kojima se planira turistički razvoj duž stenovitih obala. Kada se pogledaju projekti uređenja obala duž budućih turističkih kompleksa u CG, obavezno dominira marina, kao da će celokupna obala biti pretvorena u neku džinovsku marinu. Sve se svodi na izgradnju objekata na kopnu (hoteli, vile, stambeni objekti, itd.), a o uređenju obale, revitalizaciji prirodnih i izgradnji veštačkih plaža niko ne vodi računa. Crna Gora bi odgovarajućim propisima mogla da nametne budućim investitorima obavezu da se osim izgradnje objekata na kopnu mora urediti i obalni prostor tako da se uklopi u postojeći prirodni ambijent.