Budva - kočnica ili pokretač?

Već duži niz godina urbanisti, planeri i eksperti iz oblasti turizma ukazuju da će nekontrolisana i stihijska izgradnja u budvanskom priobalju u potpunosti ukočiti i ugušiti dalji razvoj turizma u tom delu crnogorskog primorja. Čak se tvrdi da je prostor Budve u urbanističkom smislu devastiran i da ga treba prepustiti sebi samom. Sa druge strane i najzagriženiji protivnici dosadašnjeg razvoja Budve priznaju da udeo Budve u ukupnom crnogorskom prihodu od turizma iznosi više od polovine. Tu se postavljaju tri pitanja. Da li se sme prostor Budve prepustiti samom sebi kada je svima jasno koliki je njegov značaj za turizam CG? Da li je neko mogao da spreči nekontolisanu i stihijsku izgradnju u Budvi u poslednjih nekoliko decenija? I da li devastacija prostora u Budvi predstavlja jedinstveni primer u svetu ili je taj fenomen karakterističan za većinu turističkih zemalja?

Pođimo od poslednjeg pitanja. Budva je samo jedan od mnogobrojnih primorskih gradova u svetu koji su doživeli nagli i nekontrolisani rast u poslednjih nekoliko decenija. Najdrastičniji primer nekontrolisane i stihijske izgradnje, odnosno tzv. “devastacije prostora” u priobalju je španski grad Benidorm. Početkom 1950-ih godina Benidorm je bio mali ribarski gradić sa oko 3.000 stanovnika. Danas je Benidorm sa svojih 80.000 stanovnika najznačajnija turistička destinacija u Španiji. Prihodi od turizama u Benidormu su veći od 6 milijardi eura. Taj iznos je skoro 10 puta veći od ukupnog prihoda od turizma u CG i približno jednak ukupnom prihodu od turizma u Hrvatskoj! Moglo bi se postaviti pitanje kako je to moguće? Odgovor leži u potpuno haotičnoj, neplanskoj i nagloj urbanizaciji priobalja. U Benidormu postoji 325 zgrada koje imaju više od 20 spratova i 10 zgrada koje su više od 100 metara! Hotel Bali je najviši hotel u Evropi i njegova visina je 210 metara! Da bi opravdali izgradnju hotela ogromnih visina investitori su ih nazvali ’demokratskim’ jer omogućavaju ogromnom broju gostiju da imaju pogled na more.

Slučaj Benidorma bi mogao da pruži odgovor i na drugo postavljeno pitanje - da li se mogla sprečiti nekontrolisana i stihijska izgradnja u priobalju Budve. Pa nije, jer nisu postojali odgovarajući odbrambeni mehanizmi. U oba grada su pritisci investitora bili toliko veliki da su se postojeća planska dokumentacija menjala i prilagođavala željama investotora. Turistički bum u Španiji je svojevremeno podstaknut otvorenim pozivom države svim inostranim investitorima da slobodno i praktično bez ikakvih ograničenja ulažu u razvoj turizma. Kada su uočene sve negativne posledice neplanske izgradnje, bilo je već kasno da se novi zahtevi investitora stave pod kontrolu.

Najzad, dolazimo i do prvog pitanja da li Budvu treba prepusti samoj sebi ili je ipak nešto moguće učiniti da se dosadašnji stihijski razvoj zaustavi, ili da se preduzimanjem odgovarajućih mera postojeće stanje popravi. Odgovor je, naravno, da se Budva nikako ne sme prepustiti samoj sebi, već da je neophodno učiniti značajne napore da se postojeće stanje popravi. Naravno, ne mogu se ispraviti sve greške koje su proteklih decenija učinjene, ali se mogu preduzeti neke mere koje bi donekle ublažile dosadašnje negativne posledice nekontrolisane izgradnje u Budvi.

Već skoro četiri decenije se insistira da se na zapadnom delu Budvanskog zaliva izgradi marina. Postojeći vezovi su sasvim dovoljni za pristajanje ograničenog broja manjih i srednjih jahti, čijim korisnicima ne smeta da su predmet pažnje svih turista koji šetaju duž zidina Starog grada i dela Slovenske plaže. Ono što zabrinjava je činjenica da se objekti marine sve više šire u istočnom pravcu i pokrivaju delove Slovenske plaže. Dakle, sa aspekta razvoja turizma u Budvi bilo bi potrebno zaustaviti širenje marine, pa čak ukoliko je to tehnički izvodljivo, ukloniti neke izgrađene pristane i objekte. Uzgred budi rečeno, prihodi postojeće marine u Budvi su zanemarljivi u odnosu na ukupne prihode od turizma u Budvi. Budva treba da traži nova rešenja koja se tiču nautičkog turizma. Poslednjih desetak godina sve veći broj velikih i mega jahti krstari Mediteranom. Uvek se traže neke atraktivne lokacije za pristajanje, koje bi zadovoljavale i apetite najeksluzivnijih gostiju sa jahti. Postojeća marina u Budvi ne može prihvatiti jahte većih dimenzija. Najpre, dubine vode u priobalju Budve su relativno male, pa uopšte nije moguće pristajanje velikih i mega jahti. Osim toga, čak i kad bi to bilo moguće, korisnici velikih i mega jahti svakako ne bi bili preterano srećni da ih svakodnevno posmatra hiljade šetača duž pristana marine. Potrebno je naglasiti da za velike i mega jahte uopšte nije potrebno graditi marinu u Budvi. One se mogu sidriti duž severoistočne obale ostrva Sveti Nikola, kako je to i preporučeno u Nautičkom vodiču Jadrana. Naravno, da bi se neko odlučio da usidri svoju jahtu u zaleđu ostrva neophodno je da ostrvo raspolaže nekim ekskluzivnim sadržajima. To svakako nisu hoteli, jer bogati ljudi i kupuju jahte da bi, osim krstarenja, imali privatnost i eksluzivni smeštaj. Izbor sadržaja na ostrvu Sv. Nikola se mora odrediti tako da Budva bude nezaobilazno mesto prilikom krstarenja Jadranom. Dakle, ostrvo Sv. Nikola je jedan od retkih lokaliteta na otvorenom moru koji ima ogroman potencijal za razvoj ekskluzivnog turizma.

Ostaje probem takozvanog ’masovnog turizma’ na kopnenom delu Budvanskog zaliva. Da li se tu uopšte nešto može učiniti ako u stručnoj javnosti u CG preovlađuje stav ’da je prostor Budve u urbanističkom smislu devastiran, odnosno uništen’. Pa, naravno, da se može nešto učiniti, ali je za saniranje dosadašnjeg urbanističkog haosa potrebno dosta vremena. Postoje mere koje bi se mogle odmah preduzeti. Jedna od hitnih mera je povećanje površine Slovenske plaže i zaustavljanje svih projekata proširenja postojeće marine u Budvi. Svuda u svetu se turizam direktno povezuje sa stanjem plaža u priobalju. Proširenjem Slovenske plaže Budva bi najpre mogla da reši problem manjak prihvatnog kapaciteta za kupače, ali i da dobije izgled nekog velikog Mediteranskog grada kao što su na primer Nica, ili već spomenuti Benidorm. Međutim, znatno je teže ispraviti greške koje su proteklih decenija činjene neplanskom i stihijskom izgradnjom objekata na kopnu. U Španiji se, gde je urbanistički haos u najpopulanijim turističkim destinacijama, neuporedivo izraženiji nego u CG, zahteva da se budući razvoj turizma bazira na izgradnji hotela se 4 ili 5 zvezdica, sa maksimalnom visinom od 5 spratova. Zatim se insistira na rušenju nekih starih hotela niže kategorije kako bi se stvorio slobodan prostor za parkove, igrališta i druge sadržaje koji ne narušavaju prirodni ambijent obalnog prostora.

( Sava Petković )