Državu nije briga ko radi za praznik
Poslodavce niko ne kontroliše niti kažnjava, a niko ko predstavlja državu se ne pita koja je svrha ustanovljenih praznika
Crnogorski radnici koji su zaposleni u privatnom sektoru sve češće državne praznike provode na radnim mjestima, što je potvrdio i nedavni Dan nezavisnosti kada su radile prodavnice, tržni centri, butici, kafići...
Poslodavce niko ne kontroliše niti kažnjava, a niko ko predstavlja državu se ne pita koja je svrha ustanovljenih praznika i zašto se ne poštuje Zakon o državnim i drugim praznicima, smatraju u Uniji slobodnih sindikata.
Koordinator regionalnih odbora u USS Aleksa Marojević smatra da država jednostavno nije zainteresovana za poštovanje tog Zakona.
Nakon što je početkom prošle godine izmijenjen u Skupštini, utvrđena je nadležnost Ministarstva ekonomije da izdaje odobrenja za rad tokom praznika i utvrđena je obaveza Inspekcije rada da vrši kontrolu nad njegovom primjenom.
Državne institucije neće da primijene zakon: Marojević
"Ministarstvo ekonomije je bilo u obavezi da 60 dana od stupanja na snagu Zakona donese podzakonski akt o načinu i uslovima davanja odobrenja. Radna grupa koja je trebalo to da uradi, a čiji sam i ja član, sastala se jednom da bi kasnije na naše insistiranje da se objasni šta sprečava njen rad dobili obavještenje da je pet poslanika DPS-a podnijelo inicijativu Skupštini za izmjenu Zakona", kazao je Marojević.
Poslanički amandmani predlažu vraćanje na staro, kada se nije znalo ko treba da sprovodi zakon, Ministrastvo ekonomije bi ostalo nadležno, ali samo da prati ko radi a ne i da izdaje odobrenja.
"Zakon je i dalje na snazi i Ministarstvo je bilo u obavezi da postupa po njemu i da ne prejudicira stav Skupštine. To je neprihvatljivo, očigledno su smatrali da će to biti brzo zvršeno i da ne treba ništa raditi dalje", ocijenio je Marojević.
USS je više godina vršio monitoring nad primjenom tog Zakona. Marojević je podsjetio da je “stanje bilo krajnje zabrinjavajuće”.
"Izraženo je opšte nepoštovanje praznika i prava zaposlenih da te praznike provedu kao neradne i budu sa svojim porodicama i na jedan sasvim drugačiji način dožive te dane", rekao je on.
Iz Unije poslodavaca (UPCG) “Vijestima” je saopšteno da su svoje članove upoznali sa obavezama, ali da ne vode evidenciju o tome ko radi tokom praznika.
Dnevnice treba uvećati 150 odsto, gazde se "snalaze"
Odredba Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), koji je krajem marta stupio na snagu, propisuje da radnike koji radi za praznika ima uvećanu dnevnicu za 150 odsto.
Ona je, prema Marojevićevim riječima zaživjela samo u djelatnostima gdje se plate isplaćuju iz budžeta.
"I dalje je problem privatni sektor koji rad praznicima maksimalno zloupotrebljava. Nije sporno da rade kafane i hoteli ali gdje je država da to iskontroliše i naloži da se isplate uvećane dnevnice", kazao je Marojević.
Sindikati su očekivali da poslodavci zbog visokih dnevnica neće raditi, ali su efekti izostali zbog nerada državnih organa.
Kazne za rad tokom praznika do 20.000 eura
Osim što država propušta priliku da djeluje u korist svojih zaposlenih građana, takođe vladine institucije rade na štetu državnog budžeta koji bi bio mnogo puniji kada bi se u skladu sa Zakonom kažnjavali poslodavci koji bez opravdanog razloga odluče da nesmetano rade.
Kazne koje su predviđene zakonom iznose od 1.000 do 20.000 eura za pravno lice koje suprotno Zakonu radi tokom praznika.
Kazna za odgovorno lice u preduzeću za isti prekršaj je od 100 do 1.000 eura, a za preduzetnika od 200 do 2.000 eura.
Galerija
( Marijana Camović )