Podgorica: Pero Defformero razgalio publiku turbo folk/metal svirkom
Defformero ne gaji plitku ironiju niti naglašava odmak od turbo folka, naprotiv...
Aca Lukas i njegova ekipa metalaca su dobili ozbiljnu konkurenciju. Novosadski sastav Pero Defformero razgalio je sinoć publiku u podgoričkom "Montenegro pabu" svojom moćnom turbo folk/metal svirkom, iskoristivši priliku da Crnoj Gori predstavi novo izdanje "Jer to liči na taj način".
Još od Bijelog dugmeta sve do Dubioze kolektiv koketiranje rokera sa turbo folkom često se pokazivalo kao isplativa investicija, te stoga ne čudi vrela atmosfera u pabu koju su Novosađani stvorili.
Za razliku od pomenutih bendova, Defformero ne gaji plitku ironiju niti naglašava odmak od turbo folka, naprotiv članovi ove grupe svakim svojim atomom su u tome jednako koliko u metalu, naglašavajući srodnost ovih žanrova u epileptičnom krešendu i arlaukajućim vokalima koji se valjaju u patosu. Rezultat te igre je moć Defformera kojom bend tjera one koji se gade Grand produkcije i svega što je okružuje da njihovo ponašanje bude više u skladu sa nekom svadbom nego metal svirkom, sve je bilo tu - znoj, sevdah, širenje ruku i trileri, samo je još falila koja polomljena čaša.
Obožavani frontmen Defformera Goran Biševac Biške predstavio je svoj bend kao političku stranku na promo kampanji i kazao da poput Đorđa Balaševića voli sentimentalne pjesme, kojih je najviše bilo preksinoć. Znao je da baci i koju foru na crnogorskom ("A što znam ja... Konobar da dođe ođe"), a ispričao je, doduše ne tako uspješno, par viceva.
U vremenu kada po nekima Rijana i Madona kopiraju Jelenu Karleušu i Seku Aleksić, Defformero čak ima i "old skul" turbo folk šmek i pravo je čudo da ne koriste priliku da se probiju i na tu scenu, jer bi njihova saradnja sa nekom od legendi, recimo Sinanom Sakićem sigurno pomjerila granice. Ma kakvi pomjerila, srušila ih, jer Novosađani svojim pristupom upravo pokazuju da su granice samo u našim glavama.
Specijalni gosti Defformera, nikšićki metalci Gomila nesklada zvuče ekstremnije nego ikada i sada tako daleko izgledaju njihovi počeci u "tiho-glasno-tiho" a la Nirvana pjesmama poput "Različtih". Nikšićani sada "prže" bez milosti, a preksinoć su pokazali ono što je i smisao metal muzike - apsolutnu demonstraciju moći. Mnoge njihove kolege mogu samo da sanjaju nivo energije koju Nikšićani emituju, pa i pored tehničke potkovanosti zvuče sterilno, dok Gomila iz svirke u svirku pokazuje da je šteta što nemaju češće priliku da pokažu što znaju van Crne Gore.
( Stefan Strugar )