Komisija za privatizaciju: Vlada da uzme akcije Solane od Eurofonda uz obeštećenje
Predloženo je i da Vlada i uprava kompanije sagledaju mogućnost povezivanja radnog staža i isplatu zaostalih zarada
Privatizacija Ulcinjske Solane “Bajo Sekulić” bila je neuspješna jer je kompanija otišla u stečaj i bankrot. Vlada i Savjet za privatizaciju treba da sagledaju mogućnost vraćanja većinskog paketa akcija ulcinjskog preduzeća državi uz poravnanje, jednoglasni su zaključci skupštinske Komisija za praćenje i kontrolu privatizacije.
Za zaključke su glasali poslanici DPS-a, DF i Pozitivne, dok su odsutni bili članovi iz SDP-a i SNP-a.
Komisija je preporučila državnom Investiciono-razvojnom fondu (IRF) da pruži pomoć Sindikatu Solane koji se jedini prijavio na tenderu za poslovno-tehničku saradnju i zakup imovine kompanije kako bi pokrenuo proizvodnju.
Poslanici su preporučili i Elektroprivredi da uključi struju Solani, kako bi se mogla organizovati proizvodnja, dok bi budući partner bio obavezan da račun za struju plati čim proda prve količine soli.
Predloženo je i da Vlada i uprava kompanije sagledaju mogućnost povezivanja radnog staža i isplatu zaostalih zarada radnicima.
Vrhovnom državnom tužilaštvu predloženo je da preispita poslovanje kompanije od kada je upravljanje preuzeo Eurofond. Ovaj privatizacioni fond je 2004. godine postao većinski vlasnik.
Iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora tvrdili su da je paket kupljen za svega 800.000 eura, a iz Eurofonda da su ih akcije sa dokapitalizacijom koštale 11,2 miliona eura. Solani je programirani stečaj uveden 2005. zbog duga od 13.000 eura, ali nije dao rezultate, pa je preduzeću prije tri godine uveden klasični stečaj. Sadašnji dug ulcinjske kompanije iznosi više od tri miliona eura.
Eurofondom od osnivanja, preko povezanih firmi i partnera, upravlja biznismen Veselin Barović. Plan Eurofonda bio je da na lokaciji Solane, u zaleđu Velike plaže, izgradi turističko stambeni kompleks. Stečajna uprava je do sada raspisivala devet tendera za prodaju zemljišta, posljednja cijena bila je 195 miliona, ali nije bilo ponuđača. Zbog toga je odlučeno da se imovina i infrastruktura daju u zakup, a na ovaj oglas javio se jedino Sindikat kompanije.
( Goran Kapor )