Fašizam našeg doba

“Svako vreme ima svoj fašizam. U njega se ulazi na više načina, ne samo upotrebom terora, policijskog zastrašivanja, već i izobličavanjem informacija, zagađivanjem pravosudnog sistema i širenjem nostalgije za vremenima u kojima je red suvereno vladao”, pisao je Primo Levi. Ta opaska italijanskog pisca, jednog od retkih koji je preživeo Aušvic, sročena je u vremenima kada je distopija bila samo plod mašte pisaca i kada je nije bilo ni na dalekom horizontu tzv. Zapada.

U poslednjih nekoliko godina se u Italiji, kao puzavica, širi fašizam našeg vremena. Reč je o opskurnoj dinastiji Kazaleđo, ocu i sinu, čija je vizija da preko digitalne platforme upravljaju državom, prodajući biračkom telu priču o direktnoj demokratiji. Pokojni Đanroberto Kazaleđo je osnovao

Pokret pet zvezda (M5S) i digitalne instrumente preko kojih je moguće upravljati pokretom iz senke, koristeći se “trolovima” za obračun sa neprijateljima i za nametanje kandidata i političkih stavova. Kazaleđo junior je uklonio i poslednje sumnje oko svojih političkih ambicija pre par nedelja. U intervjuu za list “La verita” je eksplicitno rekao da će parlament biti suvišan u budućnosti i da je prevazilaženje predstavničke demokratije samo pitanje vremena. Direktna demokratija je Kazaleđov recept. Građani će permanentno odlučivati o svakom pitanju preko digitalnih platformi, ili preko predstavnika koje bi birao algoritam, vodeći računa o svim parametrima: pol, starost, obrazovanje, novčana primanja, struka i slično. Omiljeni “korisni idiot” Kazaleđovih, Bepe Grilo, otišao je i korak dalje: izvlačićemo na lutriji buduće zastupnike u “digitalnom parlamentu”.

Da bi se shvatile razmere ozbiljnosti projekta Kazaleđa potrebno je napraviti par koraka unazad. U demokratskom svetu se nikada nije dogodilo da jedna politička partija ili pokret budu, bukvalno, nasleđeni, sve sa notarskim aktom. To su upravo desilo sa M5S koji je iz vlasništva Kazaleđa oca prešao u ruke Kazaleđa sina. Četiri dana pre nego što će umreti, Đanroberto je u bolničkoj sobi napisao testament koji je omogućio mlađem Kazaleđu da do kraja svog života upravlja pokretom. Reč je o osnivačkom aktu “Udruženja Ruso” čiji je cilj da unapređuje i razvija digitalnu demokratiju i usmerava politički kurs Pokreta pet zvezda. Đanroberto i Davide su uplatili po 150 evra za osnivački akt Udruženja Ruso u kojem je otac predsednik a sin potpredsednik, obojica su članovi upravnog odbora i osnivačke skupštine, a Davide je i blagajnik. Po statutu, u Udruženje se ulazi samo po odobrenju upravnog odbora, a predsednika upravog odbora imenuje i opoziva skupština osnivača Udruženja Ruso, odnosno Davide Kazaleđo pošto je Đanroberto umro.

Ulazak u italijansku verziju Orvelove “Životinjske farme” kompletira novi statut M5S. Već u prvom članu statuta se precizira da je M5S trajno i neraskidivo vezan za Udruženje Ruso. Zatim se imperativno navodi da svaki poslanik izabran na listi P5S mora svakog meseca da uplaćuje 300 evra Udruženju Ruso. Sa aktuelnim brojem parlamentaraca M5S ta cifra iznosi više od milion i dvesta hiljada evra godišnje.

Statut taksativno naređuje da se kandidati M5S za izbore na svim nivoima, kao i provera njihove “podobnosti” obavlja isključivo preko platforme Ruso. Predviđa se, takođe, da svaki izabrani predstavnik M5S mora da koristi platformu Ruso za komunikaciju sa članovima i biračima. Niko, osim političkog lidera, nije ovlašćen da bez prethodnog odobrenja daje izjave, intervjue ili da gostuje u televizijskim i radio emisijama. A tu je i protipravna klauzula kojom se poslanici M5S obavezuju da će platiti 100 hiljada evra ako napuste ili budu izbačeni iz M5S.

Novi statut stavlja M5S u potpuno potčinjen položaj u pravnom, ekonomskom i tehničkom smislu u odnosu na Udruženje Ruso. Drugim rečima najjačom političkom formacijom u Italiji upravlja jedna osoba koju niko ne bira, niko ne može da smeni i nikome ne mora da polaže račune. Statut predviđa precizne procedure za izbor političkog lidera, predviđena je čak i mogućnost da Bepe Grilo bude uklonjen sa pozicije garanta pokreta, ali ne postoji nijedna mogućnost da M5S izađe iz podaničkog položaja u odnosu na Udruženja Ruso.

Kazaleđo je nadomestio nedostatak harizme stavljanjem pod kontrolu M5S. Đanroberto je bio više bio politički komesar M5S, neka vrsta moralnog autoriteta koji se pojavljivao kao super partes u situacijama kada je trebalo rešiti sporove. Za razliku od oca, Kazaleđo mlađi je postao apsolutni gospodar M5S od čije volje ne zavisi samo budućnost političke formacije, već svakog pojedinačnog člana i predstavnika.

Jedna od omiljenih krilatica osnivača pokreta Đanroberta glasi “Čim izroni sumnja, nema sumnje”. U prevodu: kad god postoji i minimalna mogućnost da je neko izašao iz okvira “ortodoksije” M5S ili da je izdao poverenje Kazaleđa, on se, bez pardona, odstranjuje. Koncepcija Kazaleđa se bazira na formi, jer samo forma omogućava apsolutnu vlast. Nije važno ko kaže ili šta kaže nego kako kaže. To objašnjava zašto je za ovih 10 godina pokret hiljadu puta demantovao sam sebe i iznosio kontradiktorne stavove. Od Rusije, EU, SAD, preko vakcina, brakova osoba istog pola, migranata do evra i Šengenskog sporazuma. Pošto je forma bitna a ne sadržaj, M5S se poput tečnosti oblikuje prema posudi, odnosno prigodi.

To se najbolje videlo na primeru kampanje pokreta protiv vakcina čiji je M5S bio barjaktar godinama. Bila je dovoljna jedna rečenica Kazaleđa na platformi Ruso i svi “no vax” tribuni M5S su se ućutali. Kazaleđo preko svojih trolova godinama promoviše društvene mreže, koje su leglo dezinformacija, izmišljotina, gluposti, idiotluka, kao jedine istinite izvore informacija. Godinama pre Donalda Trampa Kazaleđovi su počeli “krstaški rat” protiv tradicionalnih medija optužujući ih za sve nedaće ovog sveta.

U prethodnih nekoliko godina M5S je preko svoje platforme i trolova na društvenim mrežama kreirao čitave armije neznalica po raznim osetljivim pitanjima: vakcine, ekologija, javni radovi, gasovodi, putevi, železnica. Rezultat tih demagoških kampanja su platila deca koja su umrla zbog roditelja koji su poverovali u priče o opasnosti vakcina, građani Rima koji se guše u đubretu već dve godine, desetine ljudi koji su poginuli na mostu u Đenovi, jer je M5S sprečio izgradnju obilaznice oko Đenove čija je svrha bila da rastereti most koji je pao pre par dana.

Kazaleđova ideja sveta nije nova. Digitalna i direktna demokratija nisu ništa drugo nego moderne verzije Lenjinovih boljševičkih sovjeta. U Kini Mao Cedunga tokom takozvane kulturne revolucije maoisti su bili ubeđeni da sprovode “direktnu demokratiju” kada su profesore ponižavali stavljajući im magareće uši, a intelektualce slali u radne logore na “prevaspitavanje”.

Samo ime Kazaleđovog udruženja po Žan Žaku Rusou je zlokobno. Velikog francuskog filozofa su pogrešno shvatili i čitali još Francuzi krajem 18. veka, pa su, pozivajući se na njega i Voltera, odsecali glave i sprovodili teror iz kojeg se “rodio” Napoleon i kasniji totalitarni režimi. Svi pokušaji primene direktne demokratije su mizerno završili u krvavim diktaturama. Svaki put kada je neki vođa pomislio da između njega i naroda ne sme da bude posrednika otišlo se u tiraniju.

Sva je nada da italijanski politički izum “direktne digitalne demokratije” Kazaleđovih ne izađe izvan granica. Kada je poslednja politička inovacija iz Italije prekoračila Alpe i postala moda na Starom kontinentu završili smo u najvećoj klanici koju je svet upoznao. Čerčilova opaska da je “parlamentarna demokratija najlošija forma države ako izuzmemo sve ostale” i dalje je na snazi.

( Željko Pantelić )