Neznanje na vrhu, neznanje na pozicijama moći

Nesamostalnost u donošenju važnih odluka, koju je pokazao prethodni dekan u toku oba mandata, veoma skupo je koštala Filozofski fakultet, grad i Univerzitet.

Univerzitet Crne Gore bori se za opstanak, ovo je odlučujuća bitka jer ako se sa političkog vrha instalira dekan Filozofskom fakultetu i rektor Univerzitetu, biće to poslednji udarac najgorih studenata, onih sa prosjekom oko šestice. Koliko primjećujete manipulativne strategije, a koliko ih sami prizivate? Oni koji nisu utemeljeni u svom naučnom radu, nego im je neophodna pomoć da dođu do izbora u zvanje, oni će pristati na instalaciju, oni će je čak podržati, jer takvi obožavaju inferiornost na vrhu, kamufliranu u superiornost i moć. Dekan koji je slab, inferioran po svim kriterijumima, idealan je za manipulacije; onaj ko dobije funkciju koja mu ni po čemu ne pripada, može biti samo nečija marioneta. Ako vi kao recipijenti osobenog profila, osposobljeni za prijem najsloženijih tekstova, ne možete da percipirate i prepoznate manipulaciju, ko može?

Od akademske i intelektualne periferije moramo postati centar, od neradnika - krvavi radnici, a ova nepodobnost pak mora se očuvati jer se uklapa u kontekst humanističkih i društvenih nauka i njihovu osnovnu svrhu - raskrinkavanje procesa koji pokreću pojedinca i društvo, razotkrivanje centara moći i strategija manipulacije.

Ne plašite se superiornosti jer ste vi, po definiciji, superiorni: intelektualno, kognitivno, diskurzivno, jer vi ste dio simboličke elite, one najopasnije, a superiornost je jedini put do autonomije. Zar vama neko može da objasni da treba birati inferiornost, zar je vama potreban inferiorni dekan koji će biti krpa i zakrpa viših instanci i političkih centara moći? Vi ste superiorni, birajte prema sebi! Vi vladate tekstovima i kodovima, vi krojite mišljenje, to je nevjerovatan izvor moći, do koga se najteže dolazi.

Ne plašite se superiornosti jer ste vi, po definiciji, superiorni: intelektualno, kognitivno, diskurzivno, jer vi ste dio simboličke elite, one najopasnije, a superiornost je jedini put do autonomije. Zar vama neko može da objasni da treba birati inferiornost, zar je vama potreban inferiorni dekan koji će biti krpa i zakrpa viših instanci i političkih centara moći?

U vašim rukama je simbolički kapital, koji treba samo da iskoristite: vi imate pristup znanju, vi treba da namećete teme o kojima će se diskutovati, da formirate javno mnjenje, da uspostavljate dominantan sistem vrijednosti - sve ono što simboličkoj eliti po definiciji pripada, a što vam uskrćuje i na sebe preuzima jedna druga elita - politička. Stoga vam uporno podmeću inferiorne, jer žele da vam podmetnu lažnu sliku o vama, da ste slabi, da se vama može i treba manipulisati. Morate biti svjesni činjenice da birajući dekana, vi birate svoju sliku i priliku.

Ja ću od partijske ćelije, u kakvu je pretvoren Filozofski fakultet za vladavine prethodna dva dekana, ovu instituciju pretvoriti u akademsku sredinu. Jer je svima nama, kako profesorima tako i studentima, potrebna zdrava akademska sredina, ako želimo da se oporavimo, ako želimo da vratimo ugled i dostojanstvo ovoj instituciji koja je postala margina, krajnja sjeverna tačka Univerziteta.

Tu ulogu intelektualnog i semiotičkog centra, kako na Univerzitetu tako i u crnogorskom društvu uopšte, nikako da preuzmemo. Da li zato što nas proglašavaju za ideološki nepodobne? Da li zato što nam spočitavaju provincijalizam i inferiornost?

Zanimljiv je podatak da je u Poljskoj nakon Drugog svjetskog rata i uvođenja socijalističkog režima, preživjelom plemstvu bilo strogo zabranjeno da studira humanističke nauke, mogli su sve drugo, medicinu, tehniku i mašinstvo, ali ne humanističke, jer u tim opasnim naukama proizvodi se subverzivni subjekat, koji raskrinkava političke sisteme, centre moći i strategije manipulacije.

Zabrinjavajuća je činjenica da čak i oni koji obavljaju značajne funkcije na Univerzitetu olako zaboravljaju na njegovu autonomiju. U tako razgrađenom akademskom prostoru, čija autonomija visi o jednoj finansijskoj uzici, zvanoj budžet, koja se po potrebi zateže, čak i dekani dobijaju nalog da se obračunavaju sa profesorima koji su označeni kao mete u pojedinim naučno-prosvjetnim institucijama. Bilo bi divno imati dekana koji takve naloge ne prima. Satanizacija Studijskog programa za crnogorski jezik i južnoslovenske književnosti na kome radim klasičan je primjer političkog i partijskog nasilja nad autonomijom univerzitetskog prostora.

Zabrinjavajuća je činjenica da čak i oni koji obavljaju značajne funkcije na Univerzitetu olako zaboravljaju na njegovu autonomiju

Urušavanje ugleda i dostojanstva univerzitetskog profesora logična je posledica sistematskog uništavanja institucije, koja mora biti u znatno većoj mjeri otporna na političke manipulacije. Dakle, jedino snažeći instituciju, mi možemo povratiti poljuljani ugled i dostojanstvo svoje profesije. A institucija se mora prvo osnažiti iznutra, naša moć mora proizlaziti iz unutrašnje strukture institucije, koju smo, nažalost, pod uticajem društevnog konteksta, mi sami oslabili jer smo počeli da kršimo svoja pravila, zakone i etički kodeks i tako postali saučesnici u procesu urušavanja ugleda i dostojanstva univerzitetskog profesora.

Filozofski fakultet već dugo funkcioniše kao partijska ćelija, a univerziteteski profesor u takvom sistemu potpuno je obespravljen, pri čemu se nipodaštava Vijeće i ugrožavaju njegove ingerencije, koje se prenose na dekana. Ja mogu obećati prekid sa takvom praksom i obezbijediti uslove za oporavak sistema, u kome će se uspostaviti normalan akademski poredak. Doduše, vi možete izabrati kontinuitet, ali ako se ovakvo stanje straha, prisile i pritisaka nastavi, to će dovesti do gašenja mnogih studijskih programa, koji će političkom magijom biti preneseni na neke srećnije, privatne fakultete ili pak institute od posebnog (anti)državnog interesa. Stoga se iskreno nadam da poslednji partijski zadatak - instaliranje novog dekana, koji će nastaviti dobro utabanom stazom, na kojoj nema ni honorara, ni dostojanstva, ni regularnih procedura - neće biti realizovan.

Pokažite otpor strahu, stanite iza sebe i birajte dekana prema sebi. Ja ću biti znak vaše hrabrosti da prekinete kontinuirano uništavanje Filozofskog fakulteta, znak vašeg otpora zastrašivanju. Zaduženja partijskih dekana do sada su vam postala veoma jasna, vi sada birajte nepartijskog dekana, kojim neće upravljati politički centri moći jer je to jedini put do autonomije. Politika kontinuiteta, koju uprava zdušno podržava, podrazumijevaće nastavak nanošenja štete i urušavanja ugleda institucije, pri čemu će se nastaviti djelovanje na principima protekcionizma, nepotizma, lobiranja, zloupotrebe procedura i ostali oblici nečasnog ponašanja.

Kao što možemo primijetiti ovih dana, sistematsko uništavanje državnog Univerziteta nastavlja se nesmanjenom žestinom. Sa vrha se diriguje izbor neznalica u akademska zvanja ili na odgovorne funkcije koje im ni po čemu ne pripadaju. Međutim, neznalica u koji god kontekst da se smjesti, ostaje to što jeste - neznalica. Ko patološki mrzi državni Univerzitet? Najgori studenti, oni koji su s mukom ispite polagali i jedva dogurali do prosjeka oko šestice, jer dobro znaju da još ima profesora koji pamte njihovo neznanje. Neznanje je uvijek opasno, kako po nosioca, tako i po okolinu, a udruženo s pretjeranom ambicijom, može biti fatalno. Čuvajte se neznanja.

U državi Crnoj Gori na snazi je karnevalska metanoja, od koje se državni Univerzitet ne može zaštiti; to je zastrašujući proces u kojem se izvrću sve vrijednosti i koji je razorio akademsku hijerarhiju. Sve što je državno, uključujući i Univerzitet, političkom magijom, pretvara se u antidržavno, a privatna nauka postaje oslonac domovini; ljudi bez znanja, sa diplomama i zvanjima sumnjivog porijekla, predstavljaju se kao naučnici, pri čemu se uspostavlja kult menadžera i lidera. Sve svoje intelektualne kapacitete, koji su srećom vrlo ograničeni, naprežu da vam objasne kako vaš dekan i vaš rektor uopšte ne moraju biti naučnici, sasvim je dovoljno da budu dobri menadžeri. Strašno je gledati kako neznalice preuzimaju kontrolu; to je moj najveći strah - neznanje na vrhu, neznanje na pozicijama moći. Zastrašujuća slika. Pažljivo birajte svoga dekana, jer jasno vam je da birate svoju budućnost.

( Tatjana Bečanović )