Green home: Neusklađenost sa klimatskim politikama udaljiće Jugoistočnu Evropu od EU

Više nevladinih organizacija (NVO) apelovalo je, tokom javnog saslušanja u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu, na veće obaveze u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promjena u predstojećem revidiranom sporazumu Energetske zajednice.

Apel su 20. marta uputile NVO SEE Change Net, CEE Bankwatch, WWF, Climate Action Network, Green Home kao i partnerske NVO iz regiona.

Kako je saopšteno iz Grin houma, Vijeće Evrope je u petak u Briselu diskutivalo i o okvirnoj politici za klimu i energiju u periodu od 2020. do 2030. godine, koju je predložila Evropska komisija.

“Ovaj predlog poziva na obavezujući cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte do 40 odsto do 2030. godine, te je kritikovan od EP i drugih zbog manjka ambicije. Zbog toga su sve oči uprte u evropske šefove država i vlada koji će se danas sastati da dalje razgovaraju o budućnosti klimatske i energetske politike Evropske unije (EU)”, kaže se u saopštenju.

Iz Grin houma navode da, iako većina zemalja Energetske zajednice teži ka članstvu u EU u narednih deset godina – Srbija i Crna Gora su već započele pregovore, dok se očekuje da će ostale zemlje slijediti ovaj put – nijedna od zemalja nije usvojila obavezujuće ciljeve smanjenja gasova staklene bašte.

Direktor SEE Change Net i jedan od panelista na saslušanju Energetska zajednica za budućnost, Garret Tankosić-Kelly, naglasio je da će neusvajanje ciljeva za 2020., 2030. i 2050. godinu samo skrenuti region Jugoistočne Evrope sa puta ka EU.

“Države Jugoistočne Evrope žele biti dio EU, i neusvajanje ovih standarda će situaciju samo učiniti komplikovanom i skupljom u budućnosti. Sedam dana je možda dug period u politici, ali deset godina ne znači ništa za energetsko planiranje. Ovo je sukob interesa s kojim se suočavamo”, kazao je on.

Iz Grin houma dodaju da je slučaj Hrvatske jasno pokazao s kakvom se vrstom drastičnih promjena zemlje suočavaju pri adaptaciji zakona u skladu sa onima EU, ostavljajući ograničen prostor za javno učešće i određen broj nesigurnosti pri ispunjavanju obaveza, pogotovo onih koje su vezane za klimu i energetiku.

“Energetska zajednica je dosad uglavnom bila najviše fokusirana na transponovanje i implementaciju EU zakona o energetici, dok su usvojeni samo dijelovi legislative vezane za zaštitu životne sredine”, dodaje se u saopštenju.

Predstavnica iz Svjetskog fonda za prirodu (WWF), Angela Klauschen, rekla je da, ukoliko Energetska zajednica želi biti dio evropskog energetskog tržišta koje će pružiti jednake uloge svim učesnicima, ključno je usvojiti cijeli niz direktiva koje pokrivaju industrijske emisije i kvalitet vazduha, ali isto tako i direktive vezane za energetiku i vodu, otpad i prirodna staništa.

“Zemlje potpisnice se moraju uskladiti sa svim relevantnim zakonima EU koji se tiču društva, zaštite životne sredine i klime kroz automatska i sistematska ažuriranja Ugovora Energetske zajednice. Trenutna situacija, u kojoj se provodi samo mali dio zakona koji su usvojeni od strane zemalja Energetske zajednice, znači da postoji opasnost od ‘curenja emisija’ i ‘krađe energije’”, dodala je ona.

Predstavnica Grin houma, Maja Kandić smatra da EU mora podržati zemlje regiona u razvoju njihovih energetskih strategija koje bi bile u skladu sa dugoročnim EU ciljevima, kako bi se osigurala podrška investicijama koje vode ka smanjenju gasova staklene bašte i korištenju samoodrživih izvora energije.

“Kada je u pitanju dobijanje energije iz takozvanih “prljavih izvora” kao što su termoelektrane, Crna Gora je daleko od EU prosjeka koji je na nivou od 25 odsto. Uprkos značajno većem udjelu koji prljava energija u Crnoj Gori ima u ukupnoj proizvodnji (32 odsto) u odnosu na EU, najavljena izgradnja novog bloka TE Pljevlja će našu zemlju dodatno udaljiti od ovog EU cilja”, navela je ona.

Prema riječima Kandić, koliko je Crna Gora nekonkurentna na EU tržištu energije govori i podatak da je za prozvodnju i prodaju jedinice datog proizvoda u Crnoj Gori potrebno potrositi tri puta više energije nego što je to slučaj u EU.

“Iako je Crna Gora bogata potencijalom za eksploataciju solarne i energije vjetra, količina energije koja se dobija na taj način je u našoj zemlji je zanemarljiva. Ozbiljno planiranje solarne energije kao alternativnog izvora energije izostaje pri čemu se favorizuju prljave i neodržive tehnologije za njihovu proizvodnju”, kazala je Kandić.

( Mina )