Sušta suprotnost aktuelnom i žalosnom ropskom "idealu"

(Denkformen/Oblici mišljenja, Zbornik radova, Priređivač Aleksandar Fatić, Povodom 60 godina života i rada prof. dr. Dragana Jakovljevića, Institut za filozofiju, Filozofski fakultet, Nikšić, Donat graf, Beograd, 2013)

Zbornik koji je predmet ovog prikaza, to treba istaći na samom početku, predstavlja ZNAČAJAN DOPRINOS crnogorskoj, ali i evropskoj i svetskoj filozofiji, nauci i kulturi.

Ovako visoku ocenu u potpunosti opravdavaju već i imena/naslovi njegova dvadesetčetiri autora/rada: Jürgen Mittelstraβ (Konstanz): Interesse der Philosophie an ihrer Geschichte; Hans Albert (Heidelberg): Order Without Dogma; Dieter Birnbacher (Düsseldorf): Vier Stolpersetine für den Konsequenzialismus - und wie man sie vermeidet; Karl Acham (Graz): Rationalitätsansprüche und ihre epistemilogische Destabilisierung; Reinhard Kleinknecht (Salzburg): Begründungskonzeption von L. Nelson; Hans J. Muenk (Luzern): Stellt uns die Synthetische Biologie vor neue Fragen?; Jovan Babić (Beograd): Utilitarizam i sloboda; Aleksandar Fatić (Beograd): Sympathy and Intentionality in Practical Philosopphy: Scheler and Searle; Milorad Stupar (Beograd): Opravdavanje ljudskih prava; Miroslav Milović (Brasilia): Polítikas del Mesianismo; Aleksandar Jokić (Portland): Teorija pravednog rata u kontekstu unipolarnog sveta; Friedrich Stadler (Wien): Neurath, Hayek and Popper; Ion Tănăsescu (Bucharest): Das Problem der Beschreibung in Franz Brentanos deskriptiver Psychologie; Igolf U. Dalferth (Zürich): Interpreting Interpretation; Marko Škorić (Novi Sad): Darvinizam kao konceptualna revolucija: problem kosmičke teleologije; David Hyder (Ottawa): Logicism and Atomism in Wittgenstein’s Tractatus; Gert Albert (Heidelberg): Atomismus und Kollektivismus; Dariusz Aleksandrowicz (Frankfurt-Oder): Geist, Kultur, Text; Volker Gadenne (Linz): Verstehen von Situationen und die Struktur von Erklärungen; Dušan Vranjanac (Beograd): Bentamovo shvatanje potpunog zakona; Matthias Petzoldt (Leipzig): Zur Frage nach der Rationalität von „Glauben“; Christoph Böhr (Trier): Die Lebensform des Pluralismus und der Anspruch des Absoluten; Ratko R. Božović (Podgorica): Kultura potreba, kulturni identitet i usaglašeni razvoj pravoslavne kulture; Janez Juhant (Ljubljana): Erziehung zur Selbständigkeit - der Weg zur Gemeinschaft.

Predgovor i Bibliografija nam Dragana Jakovljevića predstavljaju kao jednog od malobrojnih profesora Univerziteta Crne Gore koji se suvereno kreću po samim vrhovima evropske i svjetske filozofije i nauke

Više od polovine ovog zbornika čine radovi relevantnih pa i vodećih evropskih i svetskih autora, drugu polovinu radovi najznačajnijih autora iz postjugoslovenskih zemalja ili „regiona“ (kako se to danas birokratski kaže), dok čast Crne Gore brani usamljeni Ratko R. Božović iz Nikšića odnosno Podgorice. Već samim tim, ovaj zbornik se najkonkretnije i najuverljivije suprotstavlja onom inferiornom parohijalizmu, koji je toliko raširen i dominantan kod nas.

Još važnije, najveći broj, ako ne i svi radovi objavljeni u ovom zborniku, bave se, ne onim manje značajnim, pedagoškim, popularizatorskim i sličnim poslovima, nego onim NAJZNAČAJNIJIM I UZ TO OTVORENIM PITANJIMA savremenog društva, filozofije i nauke, i to u najširem luku, od klasika, Čarlsa Darvina, Džeremija Bentama, Maksa Vebera, Hansa Kelsena, Ludviga Vitgenštajna i drugih, do nama vremenski bližih Karla Popera, Majkla Valcera, Pjera Burdijea i ostalih, i od tako složenih i još uvek kontroverznih pitanja dve austrijske škole, one ekonomske, i one metodološke, do ne manje teških i kontroverznih političkih pitanja, kao što je još uvek traumatsko NATO bombardovanje SRJ 1999, između ostalih.

Dva posebno vredna priloga ovog zbornika su PREDGOVOR priređivača i ODABRANA BIBLIOGRAFIJA DRAGANA JAKOVLJEVIĆA. Njihova vrednost je najmanje dvostruka. Prvo, oni pružaju sveobuhvatnu, objektivnu i preciznu informaciju o profesionalnom, filozofsko-naučnom i životnom profilu našeg jubilara. Oni nam Dragana Jakovljevića predstavljaju kao jednog od malobrojnih profesora Univerziteta Crne Gore koji se suvereno i ravnopravno kreću PO SAMIM VRHOVIMA evropske i svetske filozofije i nauke. I drugo, oni jasno, kompetentno i detaljno definišu, inače izuzetno zahtevno, složeno i teško POLJE najuže profesionalne kompetencije Dragana Jakovljevića: epistemologiju, filozofiju nauke, hermeneutiku, teorijsku i primenjenu etiku, i filozofiju religije. A ovo drugo je, samo po sebi, opet, najmanje dvostruko značajno.

Najpre, zbog toga što i na odličnom primeru Dragana Jakovljevića, uverljivo potvrđuje epistemološku i metodološku prednost svake filozofsko-naučne MULTI/TRANSDISCIPLINARNOSTI, u odnosu na svaku zatvorenu, čistunačku ili nostalgičnu monodisciplinarnost. A zatim, i zbog toga što najbolje odgovara na pitanje, koje je sebi verovatno postavila većina čitalaca prvog dela ovog prikaza, šta je, naime, to što tako snažno i uverljivo povezuje, i tako RAZLIČITE autore, oblasti i discipline, koji su sabrani i objavljeni u ovom zborniku.

Gornji prikaz, informacija i valorizacija, krajnje su sažeti. Kao takvima, cilj im je bio samo da podstaknu na čitanje, upoznavanje i raspravu. Ipak, ovaj prikaz nije moguće završiti, a da se ne istakne makar još jedna važna dimenzija ili stvar, na koju ovaj zbornik, i njegov povod, šezdeset godina života i rada Dragana Jakovljevića, indirektno, ali snažno upućuju. To je JAKI KONTRAST između VRHA I SVETLOSTI, koju donose naš jubilar i njegove kolege iz „regiona“, Evrope i sveta, na jednoj, i DNA I TAME, u kojoj vegetira vladajući, partitokratski univerzitet kod nas, na drugoj strani. Jedan od nedovoljno primećenih aspekata našeg društvenog, kulturnog i ukupnog siromaštva, jeste i taj, da je postati (i ostati) ministar, ambasador ili savetnik na dvoru naših opskurnih oligarha, na žalost, najveća ambicija, najvećeg broja naših profesora, dekana i rektora, o pesnicima, piscima i ostalim intelektualcima da i ne govorimo.

Ne samo na osnovu ovog zbornika, nego i na osnovu drugih brojnih činjenica iz proteklih nekoliko decenija, dobro je poznato, Dragan Jakovljević je bio i ostao sušta suprotnost ovom žalosnom, ropskom „idealu“. I najviše zahvaljujući tome, uspeo da, za sebe, ali i za naučnu i društvenu zajednicu u kojoj živi i radi, osvoji one vrhove, o kojima je bilo reči i u ovom prikazu.

( Milan Popović )