Neko drugi
Pala a još Vlada
Crna Gora je u vanrednom stanju svih ovih dvadeset pet godina nesmenjene i nesmenjive DPS vlasti
Sedma vlada Mila Đukanovića
Naslov ovog teksta inspirisan je jednim političkim vicem iz „Titovih i naših“ 1970-ih. U vicu, Tito i svita, u lovu na ptice. Tito opali, ali ptice, u nesmanjenom broju, nastave da lete. Najpre, kratka nelagoda, a zatim neko iz svite: „Bravo, bravo, druže predsedniče“. Na ovo, teški muk, strah koji parališe (kakvo crno „Bravo“, zar se to neko usuđuje, da se sprda sa vrhovnim harizmarhom). Ali, i brzi nastavak dovitljivog poltrona: „Bravo, bravo, druže predsedniče. Mrtve a još lete“.
Tako i vlada Mila Đukanovića u poslednjih par godina. PALA A JOŠ VLADA. Tako i vrhovni oligarh. I svita. I „ptice“. I cela Crna Gora. I još EU pride. „Bravo, bravo druže predsedniče“. Tako i onaj odnosno ovaj teški muk. Nestabilna mešavina parališućeg straha i oslobađajućeg humora.
Humor je oslobađajući ali hiper-realističan. Crn. Na papiru, Crna Gora ima jednu vrstu parlamentarnog sistema organizacije vlasti. Jedan od vrhovnih zakona, ako ne i aksioma ovog sistema, jeste onaj, po kojem vlada, kada u parlamentu NE dobije većinu za makar jedan sistemski zakon, daje ostavku, pada, sprema se za vanredne izbora.
Ali, ovaj zakon ne važi u današnjoj Crnoj Gori (kao što ni zakon gravitacije ne važi u onom političkom vicu iz 1970-ih). Samo u 2013. i 2014., vlada Mila Đukanovića, ostala je u parlamentu bez većine, ne samo u jednom, nego u najmanje četiri sistemska pitanja i zakona (KAP, budžet, predsednički izbori, izborni zakoni), ali ne samo da zbog toga nije ponudila ostavku, nego se pri tome još i rugala zdravom razumu, parlamentarizmu i političkom protivniku, kada je poručivala, kako će sam predsednik vlade proceniti, da li će i kada postaviti pitanje poverenja.
U svemu ovome, ipak, više čudi ponašanje SDP, nego ponašanje DPS. Ruganje zdravom razumu, parlamentarizmu i političkom protivniku, ništa je u odnosu na ono na šta smo navikli od DPS. Ali zato SDP ima veliki problem da odgovori na pitanje, šta je to što je ovu partiju celo ovo vreme sprečavalo da bude MINIMALNO KONSEKVENTNA, to jest da nakon suprotstavljanja DPS-u u slučaju onih sistemskih zakona, zajedno sa opozicijom konstituiše novu parlamentarnu većinu, postavi pitanje poverenja, odnosno izglasa nepoverenje vladi Mila Đukanovića, formira novu, privremenu tehničku vladu, sa ograničenim ali krucijalnim mandatom, da minimalno procesira Aferu snimak, i tako pripremi i organizuje nove, slobodne i poštene izbore za godinu-dve. Kao što i onaj, jelkokacinovski deo EU, koji se ponaša kao da je na platnom spisku vrha crnogorske vlasti i mafije, uostalom, ima veliki problem, da objasni, kako to da sve ovo, ruganje zdravom razumu, parlamentarizmu i zakonu, od strane DPS vlasti i mafije, nije, ali pravo na pobunu, otpor i bojkot opozicije, jeste najveći problem Crne Gore.
Za kraj ovog teksta, ipak, jedno čudo DPS. Obrazlažući protivljenje svoje partije Zakonu o finansiranju političkih stranaka, jedan visoki funkcioner DPS, ovih dana, izreče i to, kako bi usvajanje ovog zakona, za Crnu Goru, značilo uvođenje „vanrednog stanja“. A UPRAVO JE OBRNUTO. Crna Gora je u vanrednom stanju svih ovih dvadesetpet godina nesmenjene i nesmenjive DPS vlasti. SKRIVENI ZLOČINAČKI MEHANIZAM OVE VLASTI, i njeno i naše permanentno vanredno stanje, Afera snimak je samo razotkrila, a Zakon o finansiranju političkih stranaka, i ostali izborni zakoni koji su u proceduru, treba da obezbede izlazak iz ovog, i ulazak u normalno, pravno i civilizovano stanje. Što se ovo u glavama vrhovnika DPS panično i prevarno izvrnulo, ne treba da čudi. Kad-tad, vrh ove partije čeka - krivično procesiranje.
(Monitor)
( Milan Popović )