Pejović o izmakloj pozajmici SB zbog autoputa: Neće naći povoljniji

Ekonomski analitičar Zarija Pejović ocijenio je da Vlada neće naći jeftiniji kredit, koji nedostaje državnoj kasi, od onog koji je nudila Svjetska banka (SB).

Ta međunarodna finansijska institucija odlučila je da ne odbori kredit od 50 miliona dolara (oko 36,2 miliona eura) koji je najavljen kao direktna podrška budžetu jer će država ove godine uvećati javni dug zbog prve pozajmice za gradnju autoputa.

Uslov SB za odobrenje direktne podrške budžetu (DPL aranžman) je stabilizacija javnog duga. “Vijesti“ čekaju odgovor od SB o zvaničnim razlozima za odustajanje od kreditne pozajmice.

“Razlog za dalju obustavu kreditiranja od strane SB vjerovatno je brzi rast javnog duga zbog investiranja u autoput.

Visina duga, sa kreditima za autoput, značajno će premašiti mastriške kriterijume od 60 odsto i treba očekivati da javni dug dosegne visinu od 80 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP)”, objasnio je Pejović. On pretpostavlja da je između SB i Ministarstva finansija postojao dogovor o upravljanju javnim dugom i stabilnosti državnog budžeta.

Ministar saobraćaja Ivan Brajović i predstavnici kineske kompanije CRBS potpisali su prošle sedmice ugovor o izgradnji dionice autoputa Bar-Boljare od Smokovca do Mateševa. Od planiranih 809,5 miliona za dionicu od 40-ak kilometara, 85 odsto je kineski kredit.

Preostalih 120 miliona država mora da obezbijedi zaduživanjem. Predviđeno je da se ove godine zadužimo do 100 miliona, a 2015. i 2016. biće potrošeno po 250 i posljednje 2017. preostalih 209 miliona eura. SB je u oktobru prošle godine upozorila da će izgradnja autoputa, odnosno izgradnja dionice Smokovac-Mateševo uticati da javni dug poraste za 23 odsto BDP-a.

„Argumenti Vlade da će investicije povećati BDP su opravdane u nekoj mjeri, ali je nerealno očekivati povećanje budžetskih prihoda koje će omogućiti otplatu dugova bez smanjenja zarada, penzija i socijalnih davanja. Drugim riječima, nerealno je očekivati da će izrada autoputa od 40 kilometara imati značajnije efekte na razvoj sjevera koji bi povećali budžetske prihode. U SB su svjesni ovih činjenica.

Vlada neće naći povoljnije uslove finansiranja od SB, a u svakom slučaju ta odluka će povećati cijenu duga, odnosno rashode finansiranja“, kazao je Pejović.

Procijenjeno je da će na kraju ove godine državni dug dostići dvije milijarde eura (57 odsto BDP -a), što znači da će svaki stanovnik dugovati 3.225 eura. Državni dug na kraju decembra 2013. bio je 1,87 miliona eura ili 56,57 odsto procijenjenog BDP-a. SB je do sada odobrila Crnoj Gori dva DPL aranžmana. Prvi je bio 2011. godine u vrijednosti od 59,1 milion eura, dok je drugi odobren 2012. godine u formi garancije od 60 miliona eura zahvaljujući kojoj je država uzela kredit od švaj- carske Kredit svis banke.

Sa SB drugi model saradnje

Iz Ministarstva finansija „Vijestima“ je nedavno rečeno da sa Svjetskom bankom pregovaraju o novom modelu finansiranja koji bi u odnosu na DPL aranžman bio brži i adekvatniji. Taj model značio bi podršku SB za jačanje administrativnih, kadrovskih i informacionih kapaciteta crnogorske administracije.

Iz Ministarstva tvrde da će taj projekat SB obezbijediti novac „pod izuzetno povoljnim uslovima, dok će kreditna podrška biti u istom ili većem obimu u odnosu na potencijalni DPL aranžman".

Galerija

( Marija Mirjačić )