Proklizavanje

Dok opozicija promoviše svoj Ugovor s narodom, ugovor koji je klijentelistički režim napravio sa svojim klijentima raspada se na naše oči. Kakav je sadržaj ovog klijentelističkog ugovora, koji naravno nikada nije otvoreno promovisan niti potpisan, ali koji leži u osnovi režimske moći?

Ukratko - klijenti režima se obavezuju na apsolutnu poslušnost, a zauzvrat dobijaju manje ili veće privilegije, zavisno od mesta koje zauzimaju u režimskoj hijerarhiji.

Najznačajniji klijenti dobijaju funkcionerske pozicije ili lukrativne poslovne ugovore, oni manje značajni dobijaju poslove u javnim preduzećima, a oni na samom dnu dobijaju bar jednu stvar - bezbednost. Ako si klijent režima bar si siguran da nećeš biti izbačen sa posla ili iz stana, šikaniran ili izložen arbitrarnoj zloupotrebi državne moći.

Ovaj ugovor je funkcionisao dok je režim bio u stanju da, bar u većini slučajeva, ispuni svoje ugovorne obaveze. Međutim, to sve češće nije slučaj. Poput prepunog gradskog autobusa koji proklizava na poledici, režim sada gubi kontrolu i može povrediti bilo koga ko mu se nađe na putu, i tu nikakve garancije više ne vrede.

Nije stvar u tome da režim ne bi želeo da upravlja sopstvenom glomaznom skalamerijom, stvar je u tome da on to više nije u stanju. Korupcija, nekompetencija i nepotizam nisu razvalili samo društvo i državne institucije, već i sposobnost režima da kontroliše posledice svojih postupaka, pa i da razdvoji „svoje“ od „tuđih“, „poslušne“ od „neposlušnih“.

Metafora sa autobusom je prikladna, ali naravno ne i slučajno odabrana. Naslovne stranice tabloida svakoga dana nas izveštavaju o slučaju voditeljke režimske televizije koja je preživela tešku saobraćajnu nesreću - bez ikakve krivice ova mlada žena našla se na putu prepunog gradskog autobusa koji je proklizao na zaleđenom kolovozu i naneo joj izuzetno teške povrede. Kako pišu mediji, ulica je bila zaleđena zbog neblagovremeno otklonjenog kvara na vodovodnoj cevi - ulicom je celog prethodnog dana tekla voda, koja se preko noći zaledila.

Naravno, bilo je samo pitanje trenutka kada će komunalni i saobraćajni haos u prestonici rezultirati nečim ovakvim. Autobusi su prepuni jer gradski saobraćaj jedva da funkcioniše. Ulice su zaleđene jer su komunalne službe u raspadu. Sve ovo se dešava jer gradske vlasti smatraju da je novogodišnja rasveta bitnija od bezbednosti u saobraćaju, a muzičke fontane značajnije od ulaganja u infrastrukturu.

Gradske vlasti se ponašaju na ovaj način, jer su one ključni deo klijentelističke mreže koja javno dobro krčmi zarad privatne dobiti. Ishod ovakve politike nije samo protivpravno bogaćenje ili nepravedna nejednakost, nego i urušavanje osnovnih funkcija države, i u konačnom - ugrožavanje bezbednosti i života građana i građanki, bez obzira na njihovo političko opredeljenje.

Samo nekoliko dana pre nesreće, pomenuta voditeljka je u svojoj emisiji ugostila zamenika gradonačelnika koji je gledaoce uveravao da je sve u najboljem redu i da gradski saobraćaj i komunalne službe nikada nisu bolje funkcionisali. Realnost je nažalost drugačija i ne zanima je ko je u kojoj stranci ili na kojoj televiziji. Zaleđena ulica je zaleđena za sve i predstavlja rizik za sve.

Razmotrimo još jedan skorašnji primer - primer maloletnika koji je priveden zbog nošenja makete vešala na beogradskim protestima #1od5miliona.

Nakon što mu je, bez ikakvog smislenog obrazloženja, određen pritvor od trideset dana, oglasila se i njegova majka, otvorenim pismom upućenim nelegitimno izabranom predsedniku. Iz pisma saznajemo da je ona do sada bila „siguran glas“ vladajuće stranke, pa čak i da su je jednom prilikom stranački aktivisti automobilom vozili na glasanje.

Ovo, međutim, nije bilo dovoljno da zaštiti njenog sina od nebulozne optužnice za „rasnu diskriminaciju“, niti od arbitrarne upotrebe državne sile. Panična reakcija režima ciljala je protivnike, ali je pogodila pristalice. Umesto da zastraši pobunjene, ona je pobunila poslušne.

Ukratko, režim proklizava i to proklizavanje rezultira u osipanju podrške, što možemo videti i na neuspelim režimskim mitinzima u okviru kampanje „Budućnost Srbije“. Ljudi nema dovoljno, disciplina je slaba, moral trupa na nikada nižem nivou. Klijenti se (s pravom) osećaju nesigurno, jer režim više nije u stanju da im garantuje sigurnost, a gde nema sigurnosti uskoro neće biti ni poslušnosti.

Režimski mediji uzalud traže uglove iz kojih će slikati mitinge kako bi izgledalo da su ovi posećeniji nego što zaista jesu. Strašna istina se više ne može sakriti, ne od publike pred malim ekranima, već od sâmih klijenata režima - oni sâmi vide da ih više nema dovoljno, da se osipaju i da je režimska snaga samo mit. Od tog saznanja pa do potpunog raspada klijentelističke konstrukcije put je veoma kratak.

PEŠČANIK.NET

( Rastislav Dinić )