Kijevske vlasti: Šteta od sukoba blizu 2,7 miliona dolara

Šteta od sukoba policije i demonstranata po imovinu glavnog grada Ukrajine Kijeva, prema preliminarnim procjenama, iznosi 2,7 miliona dolara, javila je danas ukrajinska agencija UNN, pozivajući se na prvog zamjenika predsjednika administracije Kijeva Anatolija Golupčenka.

"Šteta je velika (...) Izvještavali su me o 24 miliona grivni (2,7 miliona dolara), sada ne znam jer se svakog dana tamo nešto dešava", rekao je Golupčenko, govoreći o višednevnom sukobljavanju demonstranata s polilcijom u centralnoj kijevskoj ulici Gruševskog, kada su paljene automobilske gume i bacani "molotovljevi kokteli" i kamene kocke iz kaldrmisane ulice.

Istovremeno, agencija Ukrinform prenijela je saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova da je među "braniocima Majdana" - centralnog kijevskog Trga nezavisnosti (Majdana nezaležnosti), nekoliko organizovanih kriminalnih grupa, čiji članovi "faktički postaju nelegalna oružana formacija".

Policija je saopštila da je uhapsila nekoliko članova kriminalne grupe koja se bavila otmicama ljudi i iznudom i da je organizator te grupe bio učesnik tzv. Evromajdana.

MUP je, uz to, pozvao na poštovanje "primirja" kako se ne bi izazivala nova spirala nasilja.

"Sada traje primirje i pregovarački proces u Vrhovnoj radi (skupštini) između vlasti i opozicije. Njih ni u kom slučaju ne treba kršiti kako se ne bi isprovocirali novi masovni neredi", navedeno je u saopštenju a prenosi Itar-Tas s.

Ta ruska agencija prenosi da je kijevski gradski odbor Komunističke partije Ukrajine formirao Antifašistički narodni front u kom su predstavnici različitih društvenih organizacija, "radi zaštite građana od nacional-ekstremista i osiguranja javnog reda" i "sprječavanja svih pokušaja fašizacije zemlje".

Itar-Tas s prenio je, u međuvremenu, rezultate ankete kompanije "Rejting +" da većina Ukrajinaca nije spremna da učestvuje ni u kakvim akcijama protesta.

Prema rezultatima ankete, neposredno učešće u akcijama protesta uzelo je samo 17 odšto građana, dok je 81 odsto ostalo po strani.

Među anketiranim, nešto više od 42 odsto ispitanika spremno je da učestvuje u isključivo mirnim mitinzima i demonstracijama, dok je spremnih za radikalne forme protesta tek tri odsto, a samo jedan odsto lično bi učestvovali u zauzimanju zgrada i blokiranja puteva.

Proteste, pritom, podržava 45 odsto Ukrajinaca, protiv je 48 a neopredijeljenih je sedam odsto, navodi agencija.

Proteste podržava 45 odsto Ukrajinaca, protiv je 48 a neopredijeljenih je sedam odsto

Mitinzi pristalica evropskih integracija počeli su novembra prošle godine, kada je ukrajinska vlada saopštila da obustavlja pripreme za potpisivanje sporazuma o asocijaciji i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom.

U januaru su protesti prerasli u nerede, zauzeto je nekoliko administrativnih zgrada u Kijevu i više od deset zgrada lokalnih vlasti.

Predsjednik Ukrajine Viktor Janukovič je 28. januara prihvatio ostavku vlade premijera Mikole Azarova što je, između ostalog, tražila opozicija, a dva dana kasnije Rada je usvojila zakon o amnestiji, koji će se sprovoditi pošto demonstranti oslobode zauzete zgrade državne vlasti.

Galerija

( Tanjug )