Damar: Korupcije najviše u zdravstvu i policiji

Trećina građana Crne Gore smatra da je korupcija prisutna u zdravstvu, na drugom mjestu je policija, dok svaki deseti građanin ocjenjuje da je ta pojava najzastupljenija u sudstvu, pokazalo je istraživanje o iskustvima i percepciji u vezi sa korupcijom.

Istraživanje “Upoznatost sa radom Uprave za antikorupcijsku inicijativu i stavovi javnosti o pitanju korupcije” je sprovela Agencija za ispitivanje javnog mnjenja “Damar”, na uzorku od hiljadu ispitanika.

Istraživanje je obavljeno u devet crnogorskih opština – Podgorici, Nikšiću, Cetinju, Bijelom Polju, Beranam, Pljevljima, Ulcinju, Baru i Herceg Novom, od 9. do 17. decembra prošle godine.

“Da je korupcija prisutna u zdravstvu smatra najveći broj ispitanika (30 odsto), na drugom mjestu se nalazi policija sa 15,9 odsto, dok su na trećem mjestu inspekcije (10,6 odsto). Svaki deseti ispitanik smatra da je korupcija najzastupljenija u sudstvu, kao i u državnoj upravi”, navodi se u istraživanju.

Prema mišljenju građana, korupcija je najmanje zastupljena u sportu, medijima i obrazovanju.

Brojni razlozi za korupciju

Kao osnovne uzroke za pojavu/prisutnost korupcije građani navode niska primanja službenika u državnim službama (24,7 odsto), neefikasnost organa zaduženih za borbu protiv korupcije (23,3 odsto), nedostatak građanske svijesti i odgovornosti o štetnosti korupcije (22,2 odsto).

“Najveći broj ispitanika (43,9 odsto) smatra da je nivo korupcije u Crnoj Gori isti kao i prethodne godine. Da se prisutnost korupcije povećala u crnogorskom društvu mišljenja je 28,2 odsto ispitanika, dok 17,7 odsto građana smatra da je nivo korupcije manji u odnosu na prethodnu godinu. Svaki deseti ispitanik nije želio da odgovori na ovo pitanje”, pokazali su rezultatai istraživanja.

Najveći je broj građana koji smatraju da su dosadašnji napori nadležnih institucija u borbi protiv korupcije bili neuspješni – njih 46,9 odsto, skoro 40 odsto ispitanika misli suprotno, dok 13,2 odsto nije željelo da odgovori na to pitanje.

Kada su u pitanju očekivanja građana radi poboljšanja trenutne situacije u vezi sa borbom protiv korupcije u Crnoj Gori, građani najviše očekuju povećanje broja pravosnažnih presuda (36,9 odsto), rad na povećanju svijesti javnosti o tom problemu (18,5 odsto) i veći broj prijavljenih slučajeva korupcije (16,2 odsto).

Da su obje strane odgovorne za krivična djela primanja odnosno davanja mita smatra 53,8 odsto građana, dok je 41,3 odsto ispitanika mišljenja da je krivično odgovorno ono lice koje traži mito

Skoro tri četvrtike građana je odgovorilo da prilikom ostvarivanja svojih prava kod državnih organa ili organa lokalne samouprave nije bilo uslovljeno zahtjevom za davanjem poklona ili novca od bilo kog službenika.

“Svaki četvrti ispitanik je odgovorio da je ponekad bio uslovljen, dok je dva odsto ispitanika kazalo da su često bili uslovljeni davanjem poklona ili novca kako bi ostvarili svoja prava kod državnih, odnosno organa lokalne samouprave. Najveći broj građana (79 odsto) je kazalo da nikada nije ponudilo neku vrstu poklona ili novca kako bi ostvarili svoja zakonska prava”, navodi se u istraživanju.

Svaki peti ispitanik je odgovorio suprotno, dok 0,6 odsto anketiranih nije željelo da odgovori na to pitanje.

Da su obje strane odgovorne za krivična djela primanja odnosno davanja mita smatra 53,8 odsto građana, dok je 41,3 odsto ispitanika mišljenja da je krivično odgovorno ono lice koje traži mito.

Monogi još uvijek ne prijavljuju

“Zabrinjava podatak da više od polovine anketiranih (52,3 odsto) nije upoznata sa načinom prijave korupcije. Nešto više od četvrtine ispitanika smatra da je Uprava policije organ kojem se može prijaviti korupcija, dok skoro svaki peti građanin misli da je to UAI”, pokazalo je istraživanje.

Najveći broj ispitanika (86,5 odsto) nije prijavio, u posljednjih 12 mjeseci, korupciju, jer za tim nije bilo potrebe.

Građani bi, u najvećem broju slučajeva (36,1 odsto) korupciju prijavili telefonom, neposrednim kontaktom sa nadležnim institucijama (30,6 odsto), a koristeći kutiju za žalbe (13,9 odsto).

Ispitanici, u 11,7 odsto slučajeva nijesu prijavili korupciju iako su bili svjedoci ovog krivičnog djela.

Svega 0,7 odsto odgovorilo je da je prijavilo korupciju, dok 1,1 odsto nije željelo da odgovori na ovo pitanje.

“U slučaju da se odluče da prijave korupciju građani bi se gotovo u jednakom broju obratili Upravi policije (23,6 odsto) i UAI (22,6 odsto). Na trećem mjestu po povjerenju građana o ovom pitanju nalaze se mediji (20,2 odsto), dok je 6,1 odsto ispitanika kazalo da se nikada ne bi odlučilo da prijavi korupciju”, navodi se u rezultatima istraživanja.

Građani bi, u najvećem broju slučajeva (36,1 odsto) korupciju prijavili telefonom, neposrednim kontaktom sa nadležnim institucijama (30,6 odsto), a koristeći kutiju za žalbe (13,9 odsto).

Skoro svaki deseti ispitanik ne zna ili nije želio da odgovori na koji način bi prijavio korupciju.

Skoro dvije trećine građana je informisano o problem korupcije, pravnoj zaštiti, institucijama zaduženem za prevenciju i sankcionisanje korupcije, dok je trećina ispitanika neinformisana o toj oblasti.

Više od 80 odsto građana je čulo za UAI, dok je 17,8 odsto ispitanika odgovorilo suprotno.

“Od onih koji su čuli za UAI, njih 82,2 odsto je odgovorilo da zna čime se ovaj organ bavi, dok je 17,8 odsto odgovorilo negativno. Od onih koji su odgovorili da znaju čime su UAI bavi, približan broj ispitanika je kao aktivnosti ove Uprave navelo “Otklanjanje i krivično gonjenje slučajeva korupcije” (42,2 odsto) i “Prevencija/edukacija u borbi protiv korupcije” (40,5 odsto)”, pokazalo je istraživanje.

“Potrebno je nastaviti sa podizanjem nivoa svijesti građana o značaju njihovog aktivnog učešća u prijavljivanju korupcije, podizanjem povjerenja u državne institucije i uvjeravanja građana da će njihova prijava, ukoliko oni žele, ostati anonimna”, navodi se u preporukama.

Skoro svaki sedmi ispitanik je odgovorio da je aktivnost UAI “Disciplinsko kažnjavanje otkrivenih slučajeva korupcije”.

Da je UAI državni organ odgovorilo je 77,7 odsto građana, 12,4 odsto smatra da je UAI nevladina organizacija, dok 4,6 odsto je mišljenja da je riječ o međunarodnoj organizaciji. Svega 5,2 odsto ispitanika nije dalo odgovor na to pitanje.

Više od polovine anketiranih (54,1 odsto) je upoznato sa kampanjom UAI “Ni centa za mito".

Građani koji su čuli za tu kampanju, kao izvor informisanosti, u najvećem procentu navode TV (72,5 odsto), zatim bilborde (19,4 odsto), te flajere (16,1 odsto).

Da kampanje kao što je “Ni centa za mito” ohrabruju građane u suprotstavljanju korupciji smatra blizu dvije trećine ispitanika, dok skoro trećina misli suprotno. Svega pet odsto anketiranih nema stav o ovom pitanju.

Više od polovine građana (51,7 odsto – suma odgovora: Imam veliko povjerenje, Imam povjerenje i Imam nešto malo povjerenja) ima povjerenje u rad UAI u borbi protiv korupcije.

Onih koji misle suprotno je 36,7 odsto, dok 11,7 odsto ispitanika nije željelo da odgovori na to pitanje.

Među ispitanicima koji nemaju povjerenje u rad UAI u borbi protiv korupcije najzastupljeniji su muškarci, ispitanici starosti od 44 do 64 godine, ispitanici sa osnovnim i srednjim stepenom obrazovanja, penzioneri i nezaposleni i stanovnici sjeverne regije.

“Više od polovine ispitanika (54,4 odsto) ne bi prijavilo slučaj korupcije UAI. Skoro 40 odsto anketiranih je odgovorilo da bi korupciju prijavilo ovoj upravi, dok bi svega jedan odsto ispitanika prijavilo korupciju nekom drugom, a ne UAI. Nešto više od pet odsto ispitanika nije željelo da odgovori na ovo pitanje”, kaže se u istraživanju.

Informisati, podizati svijest

U preporukama se navodi da, iako je veliki broj građana čuo za UAI i odgovorio da zna nadležnosti ove uprave, treba nastaviti sa povećanjem informisanosti građana o preventivnim aktivnostima UAI. “Informisanje građana treba realizovati što je moguće više putem TV-a, ali i bilborda koji su se pokazali kao dobri kanali informisanosti kada su u pitanju kampanje UAI”.

“Potrebno je nastaviti sa podizanjem nivoa svijesti građana o značaju njihovog aktivnog učešća u prijavljivanju korupcije, podizanjem povjerenja u državne institucije i uvjeravanja građana da će njihova prijava, ukoliko oni žele, ostati anonimna”, navodi se u preporukama.

Potrebno je, kako se navodi, povećati aktivnosti na edukaciji građana o mogućnostima prijavljivanja i procesuiranja korupcije, kao i o sadržajima krivičnih djela sa obilježjima korupcije.

“Neophodno je bolje informisati građane o načinima na koje mogu prijaviti korupciju. Kampanju posebno usmjeriti na populaciju do 24 godine. Povećanje broja pravosnažnih presuda od strane nadležnih institucija, kao i podizanje nivoasvijesti o problemu korupcije od strane UAI treba da budu prioriteti. Na ovaj način će se povećati stepen povjerenja u državne institucije”, kaže se u preporukama.

( Mina )