U NATO, ali bez radosti

Kad bi moglo, bilo bi dobro da Crna Gora ne pripada nijednom vojnom bloku. Mala, ekološka država bez vojske Ali, ne može. Mora se biti pragmatičan. To i tražimo od političara. Da budu pošteni i pragmatični. Često nisu ni jedno ni drugo. Znači, u NATO, ali bez velike radosti. Zato što je to bolje za nas. Zato što će nam to biti odbrambeni kišobran za ne daj Bože. A na ovim prostorima češće su vremena ne daj Bože, nego ona druga, mirna i dobra. Takva su bila u Titovoj Jugi. Jer Tile je shvatio neke stvari i procese.

On je mogao da mu Juga bude nesvrstana, jer je izmislio treći put. Samo zato što je uvidio da je svijet licjemeran. Uvijek je i bio. I on se tu dobro snalazio. Mali lijevo, malo desno. I imao je petlju. To ja i tražim od političara. Da imaju petlju, da donose teške odluke. Da rade u „polzu naroda“ ali da ne budu demagozi, da se ne udvaraju biračima. Ako treba, da se suprostaviš Staljinu, ali i da oboriš američki avion kad ti uđe u vazdušni prostor.

NATO nije samo vojno pitanje. Nego i ekonomsko. Trebaju nam zapadni investitori. A njima treba da mi budemo u njihovom savezu. Čist račun, duga ljubav. S tim da kod mene nema ljubavi. Ja 1999. nikad neću zaboraviti. Gađati projektilima nezavisnu zemlju usred Evrope, zbog Miloševića sa kojim su i sami bili u paktu. I da je on bio malo pametniji i kooperativniji nastavio bi da bude „garant Dejtonskog sporazuma“.

Ako me pitate zašto u NATO odgovoriću vam protivpitanjem – a koja je alternativa? Okruženi državama koje su već u ovom savezu, đe će ovaj „sirak tužni bez iđe ikoga“. Sa Rusima? Ma hajte, molim vas. O jadu smo se i sa njihovim investicijama zabavili.

I nemojte mi samo govoriti o našoj djeci koja će ginuti pod NATO zastavom po nekim pustinjama. Patetiku mrzim, djecu volim. Tamo će ići profesionalci koji to hoće. Takav im posao. Moj posao stresan, njihov ponekad opasan. Za šaku dolara.

Kada kralj Lir na početku tragedije nad tragedijama dijeli kraljevstvo kćerkama, djeluje infantilno. I pita najmlađu kćerku Kordeliju: „Tako mlada, a tako surova?“, ona odgovara „Tako mlada, a tako iskrena“. I on bijesno :“Neka ti onda iskrenost bude miraz!“. Surov je ovaj svijet. Planeta se odavno pogrešno okreće. Treba opstati i preživjeti, a ne ogriješiti se o zvjezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama.

Neka nam NATO bude miraz. Udajemo se zbog računa. U kome, ubijeđen sam, više dobijamo mi sa njima nego oni sa nama.

Istorija je groblje naroda koji nisu znali da donesu prave odluke u pravo vrijeme. Pogotovo groblje malih naroda i država kakva je Crna Gora.

Ovaj tekst je dio projekta "Pričajmo o NATO-u", koji Vijesti realizuju uz podršku ambasade SAD u Podgorici

( Dragan Popadić )