Glavni grad u crvenom i pored visokih nameta: Za četiri godine gubitak od dva miliona eura

Agencija za izgradnju zaključila je ugovore u ukupnom iznosu od 55,3 miliona eura, saopštila je Nada Mugoša

68 pregleda4 komentar(a)
Javna rasprava o komunalnim naknadama u Glavnom gradu, Foto: Savo Prelević
06.12.2013. 18:34h

Vlasnik „Zetagradnje” Blagota-Baća Radović ocijenio je da su naknade za komunalno opremanje zemljišta enormno velike. On je na centralnoj javnoj raspravi o Odluci o naknadi za komunalno opremanje građevinskog zemljišta kazao da bi se privremenim smanjenjem komunalija u pojedinim djelovima grada, na primjer u Mirkovoj varoši, stvorio ambijent za ulaganje i gradnju.

Iako saglasni sa tim, predstavnici Glavnog grada istakli su da je prioritet “očuvanje javnog interesa”, a direktorica Agencije za izgradnju Nada Mugoša naglasila da su naknade umanjene za 10 procenata, čim je došla na čelo Agencije.

Ona je pojasnila da poslije četiri godine svi ugovori koje je Agencija zaključila iznose 55,3 miliona eura.

“Da bi opremili te investitore, treba nam 57,2 miliona. ...Išli smo u susret ekonomskim elementima da omogućimo kakvu- takvu izgradnju stambenih i poslovnih prostora”, kazala je Mugoša.

Ona je ocijenila da je interes investitora da prođu što jeftinije, odnosno da od grada dobiju što više za što manje para, istakavši da je prioritet zaštita javnog interesa.

Radović je istakao da je “apsolutno neprihvatljivo” da se rokovi za komunalno opremanje ugovaraju na tri godine od zaključenja ugovora, pod uslovom da su riješeni imovinsko-pravni odnosi.

“Ako vi imate dovoljno novca od investitora... i ako ste prihodovali više nego što vama treba da nama pružite komunalnu uslugu, onda ne treba da stoji rok. Treba da se završi do dana dok mi završimo objekat...”, kazao je Radović. Predstavnik kompanije “Čelebić” Veselin Anđušić istakao je da su skraćeni rokovi da investitor uplati jednokratno naknadu za opremanje.

“Sad treba za tri dana da jednokratno plati kompletan iznos, što se nekada mjeri stotinama hiljada eura. Ne slažemo se da treba povećati prvu ratu sa 10 na 20 odsto, jer investitori imaju sve manje mogućnosti i sredstava da finansiraju izgradnju i plaćaju naknadu”, kazao je Anđušić.

On je upozorio da postoji mogućnost da investitor završi objekat, a da čeka komunalno opremanje još “godinu ili dvije”. Mugoša je pojasnila da se to dešava zbog dugih zakonskih procedura. Prema Odluci, za prvu „A“ zonu plaća se 141,56 eura po kvadratu, a za prvu 136,68. Naknada u drugoj zoni je 97,63, trećoj 73, 22, četvrtoj 63,46, petoj 48,8 eura po kvadratu, dok je u šestoj zoni besplatno. Odbornik SNP-a Aleksa Bečić predložio je da bi investitorima koji naknadu plate odjednom trebalo umanjiti iznos za 20 procenata.

Platio 200 hiljada više jer nema parking

Radović je istakao da je zbog nedostatka parkinga za objekat na ćošku Ulice slobode platio 200 hiljada eura više.

“Šta dobijam za tih 200.000? Je li to sankcija, ili treba da dobijem dio svoje imovine? Evo predlog - iza bivše Ljubljanske banke predviđena je izgradnja spratne garaže. Koštaće do milion eura, a 10.000 je jedno parking mjesto. Ustupite mi gospodo 20 parking mjesta, to su moje pare. Dajte nam vlasništvo nad... parkiranjem. Ne možete uzimati pare, a da nam ne dajete ništa”, kazao je Radović.

On je rekao da bi trebalo naći neko rješenje za saobraćaj u mirovanju, tako što bi se pare namjenski trošile za izgradnju garaža i što bi investitorima dali vlasništvo nad njima, “po cijeni po kojoj to grad košta”.