Island prašta dugove građanima

Islandska vlada je predstavila plan otpisa duga, vrijedan oko 150 milijardi kruna (927 miliona eura), uprkos međunarodnim upozorenjima.

Island se polako oporavlja od najdublje finansijske krize, ali su mnoga domaćinstva opterećena hipotekama koje ne mogu da otplate, zbog čega je smanjeno trošenje na robu široke potrošnje i ekonomski rast.

"Planirana je pomoć za više od sto hiljada domaćinstava,“ rekao je premijer Sigmundor Gunlogson, najavljujući „početak ekonomske renesanse“.

Otpis duga će se odnositi na hipoteke u iznosu od oko 1,36 biliona kruna, koje su povezane sa inflacijom, sa limitom od četiri miliona kruna (24.400 eura) po domaćinstvu i iznosiće ukupno oko 80 milijardi kruna tokom četiri godine, koliko će program trajati.

Vlasnici hipoteka će takođe dobiti poreske olakšice, kao podsticaj da penzionu štednju iskoriste za otplatu duga. Ta mjera iznosi oko 70 milijardi kruna.

Koalicija desnog centra, koja se sastoji od Progresivne stranke i Nezavisne stranke, odnijela je pobjedu na izborima ranije ove godine, obećavši da će smanjiti finansijski teret domaćinstava nakon višegodišnje štednje.

Vlada je najavila da će tu mjeru finansirati kroz povećanje poreza finansijskim institucijama i kresanje duga od oko četiri milijarde dolara prema stranim investitorima u islandske banke, koje su propale krajem 2008.

Vlasnici tog duga sada su uglavnom hedž fondovi, koji su ih kupili po vrlo niskoj cijeni.

"Očekuje se da neto efekat na budžet bude beznačajan svake godine u periodu od 2014-2017,“ saopštila je vlada.

Finansijski sistem Islanda i valuta doživjeli su kolaps krajem 2008. a spasili su ih međunarodni kreditori. Država je izašla iz tog programa ranije ove godine ali je rast i dalje usporen a inflacija je puno iznad cilja koji je zacrtala centralna banka.

Domaćinstva, korporacije i vlada su opterećeni dugovima a kontrola kapitala, nametnuta na vrhuncu krize, koči investicije.

Otpis hipoteka povezanih sa stranim valutama i druge mjere su već smanjili nivo duga domaćinstava za oko 200 milijardi kruna – skoro 12 odsto BDP-a 2012 – a nova mjera će iznositi dodatnih devet odsto ukupne proizvodnje.

Međutim, agencija za kreditni rejting i MMF su upozorili da se ekonomija Islanda još nije oporavila i da su vladine finansije slabe te da ima malo prostora za otpis duga.

Bonitetna agencija Fič je procijenila da će vlada ove godine ostvariti deficit od oko tri odsto BDP-a.

Standard i Purs (S&P) je u julu poručila da bi mogla sniziti BBB- rejting Islanda ukoliko otpis duga previše optereti državne finansije.

S&P takođe smatra da bi kresanje duga prema stranim kreditorima moglo smanjiti spremnost investitora da ulažu u Island.

( Angelina Šofranac )