Vujanović vratio zakon na ponovno odlučivanje

Skupština je 20.11. usvojila Zakon o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru poslanika DF, kojim je definisano kako se i na koji način može prodati KAP

8 komentar(a)
Filip Vujanović, Foto: Boris Pejović
03.12.2013. 13:34h

Predsjednik Crne Gore, Filip Vujanović vratio je Skupštini Zakon o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru na ponovno odlučivanje.

Iz Kabineta predsjednika je saopšteno da je Vujanović procijenio da Zakon ima očiglednu koliziju člana 1 i 2 kojim se potvrđuje primjena stečajnog postupka koji u smislu Zakona o stečaju sprovodi stečajni sud i član 3 stav 4 tog zakona kojim se odluka o prodaji strateškom investitoru uslovljava saglasnošću Skupštine.

Zakonom se dodatno uređuje postupak prodaje kroz stečaj, u konkretnom slučaju privrednih subjekata u rudarsko-metalurškom sektoru

„Na temelju takvog propisa Skupština direktno odlučuje o ishodu stečaja preuzimajući nadležnost stečajnog suda koja isključivo i imperativno pripada sudskoj vlasti, čime zakon ima jasnu unutrašnju koliziju“, navodi se u saopštenju.

Skupština je 20. novembra usvojila Zakon o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru poslanika Demokratskog fronta (DF), kojim je definisan čitav model kako se i na koji način može prodati Kombinat aluminijuma (KAP).

Za Zakon koji je podnijelo 20 poslanika DF-a glasala su 44 poslanika, protiv je bilo 29, a dva uzdržana.

Predlagači su prihvatili amandmane Socijaldemokratske partije (SDP) kojima je definisano da Skupština ima konačnu riječ u prodaji KAP-a i koji su postali sastavni dio predloga zakona.

Amandmanima se definiše da stečajni sudija donosi odluku o prodaji fabrike strateškom investitoru i zaključuje ugovor o prodaji nakon prethodno pribavljene saglasnosti Skupštine, a ako se ugovor ne zaključi onda država može postati vlasnik uz saglasnost parlamenta.

Zakonom se dodatno uređuje postupak prodaje kroz stečaj, u konkretnom slučaju privrednih subjekata u rudarsko-metalurškom sektoru.

DF je Predlogom definisao da se KAP ne može prodavati kao imovina već isključivo kao preduzeće, kao i da ne može bilo ko da učestvuje u njegovoj kupovini.

Kupovina se mora obavljati javno, a isto tako treba da bude i dostavljanje ponuda. Ponude treba da sadrže određene uslove koji podrazumijevaju da KAP može da kupi samo strateški investitor, odnosno firma koja se bavi istom industrijom i koja ima bolje reference i rezultate i veći obrt nego KAP.