Vlada predviđa rast ekonomije preko tri odsto

Crnogorska ekonomija bi, prema projekcijama Vlade, u naredne tri godine trebalo da raste po stopi od preko tri odsto, pod uticajem umjerenog rasta u zemaljama EU i zapadnog Balkana, naslijeđenih strukturnih slabosti i pozitivnih uticaja novog investicionog ciklusa.

U Informaciji o makroekonomskim projekcijama za Crnu Goru u kojoj su navedene ažurirane projekcije za trogodišnji period, navodi se da će bruto domaći proizvod (BDP) naredne godine porasti 3,6 odsto, u 2015. 3,5 odsto, a u 2016. godini 3,8 odsto.

“Projektovani umjereni rast ekonomske aktivnosti u zemljama istočne, srednje i jugoistočne Evrope u periodu od ove do 2017. godine imaće pozitivan uticaj na rast crnogorske ekonomije”, navodi se u Informaciji koju je Vlada danas usvojila.

Banke će, kako se dodaje, pojačati kreditnu aktivnost kao posljedica rasta ekonomske aktivnosti, dok će krediti rasti, ali nešto sporije od nominalnog rasta BDP-a

U tom dokumentu se navodi da je kod glavnih ekonomskih i trgovinskih partnera Crne Gore u periodu od 2008. do prošle godine ostvaren pad BDP-a od jedan odsto, da bi u periodu od prošle do 2017. godine došlo do ubrzanja rasta i pozitivnog uticaja na crnogorsku ekonomiju.

“Projektovani snažan rast investicione aktivnosti djelovaće kao stimulativni faktor rasta. Pri projektovanju makrekonomskih veličina zauzet je konzervativan pristup u odnosu na visinu i dinamiku investicione aktivnosti, s obzirom na najave investitora o početku značajnih ulaganja u oblasti turizma, infrastrukture, energetike, poljoprivrede i ruralnog razvoja”, objasnili su iz Vlade.

U Informaciji se navodi da, iako model rasta crnogorske ekonomije koji se zasniva na investicionoj aktivnosti stranih vlasnika nije održiv na dugi rok, on će u srednjem roku imati dominantan uticaj na ukupne tokove ekonomske aktivnosti.

Pri projektvanju makroekonomskog scenaria u narednom trogodišnjem periodu zauzet je realističan pristup da će vrijednost investicionih projekata u toku srednjoročnog perioda povećati investicionu aktivnost u iznosu od pet odsto procijenjenog BDP-a godišnje.

“Neto strane direktne investicije će u periodu od naredne do 2016. godine značajno rasti kao posljedica najavljene investicione aktivnosti, tako da će one prosječno iznositi 15,7 odsto BDP-a uz nastavak postojećih projekata”, navodi se u Informaciji.

Projektovana stope rasta inflacije u narednoj godini iznosiće 2,9 odsto, a u 2015. i 2016. po 2,5 odsto

Banke će, kako se dodaje, pojačati kreditnu aktivnost kao posljedica rasta ekonomske aktivnosti, dok će krediti rasti, ali nešto sporije od nominalnog rasta BDP-a.

“Učešće depozita će biti stabilno”, smatraju u Vladi.

Projekcije inflacije predviđaju blago smanjenje stopa u odnosu na ovu godinu, kao posljedica stabilnih ili nižih cijena naftnih derivata i stabilnih cijena hrane, što će uticati na smanjenje inflacije.

“Na povećanje cijena uticaće i najavljeno povećanje cijena električne energije, kao i povećanje akciza na duvan i inflatornih pritisaka izazvanih jačanjem tražnje zbog povećane investicione aktivnosti”, kazali su iz Vlade.

Projektovana stope rasta inflacije u narednoj godini iznosiće 2,9 odsto, a u 2015. i 2016. po 2,5 odsto.

Iz Vlade su poručili da se u periodu od naredne do 2016. godine očekuje smanjenje učešća potrošnje domaćinstava u BDP-u, jer je realni rast potrošnje domaćinstava niži od realne stope rasta BDP-a.

Bruto investicije u fiksni kapital će u tom periodu rasti visokim stopama, prosječno 8,9 odsto, usljed pojačanih nabavki investicione opreme i postrojenja potrebnih za izvođenje investicija.

Potrošnja države će, kako se navodi u Informaciji, rasti kao posljedica visokih izdataka za finansiranje prve dionice autoputa od Smokovca do Mateševa, koja će se realizovati kroz kapitalni budžet.

Multiplikativni efekti investicija, kako su objasnili iz Vlade, imaće uticaj na rast budžetskih prihoda, koji će uz restriktivnu politiku u tekućoj budžetskoj potrošnji imati pozitivan uticaj na budžetski deficit.

“Planirano je da će učešće državne potrošnje u tom periodu biti stabilno, pa će na kraju perioda dostići 21,6 odsto BDP-a”, precizirali su iz Vlade.

Zaposlenost će rasti u skladu s pojačanom tražnjom za radnom snagom u sektoru građevinarstva, ali i vezanim djelatnostima trgovine, transporta, proizvodnih usluga, osiguranja i finansija.

Nakon snažnog pada deficita tekućeg računa u ovoj godini, u naredne tri projektovan je blagi pad, da bi na kraju perioda deficit iznosio 12,3 odsto procijenjenog BDP-a.

( Mina business )