Vlada bježi od rebalansa budžeta

Ministar finansija Radoje Žugić izjavio je da očekuje da će do kraja godine naplata prihoda biti oko 100 miliona eura viša u odnosu na 2012. te da postoji mogućnost da rebalans ovogodišnjeg budžeta neće biti potreban.

Vlada treba predlog zakona o budžetu za narednu godinu do kraja novembra da dostavi Skupštini Crne Gore, a još pokušava da izbjegne izmjene u državnoj kasi za 2013.

Ako izvršna vlast ne bude predložila rebalans, problematično je kako će u predlogu završnog računa budžeta za ovu godinu prikazati trošak koji je država imala zbog povučenih garancija za kredite od oko 113 miliona eura sa kamatama, koje poreski obveznici vraćaju umjesto Kombinata aluminijuma.

Ovogodišnjim budžetom nije predviđen trošak po osnovu aktiviranja državnih garancija. U skupštinskom Odboru za ekonomiju, finansije i budžet potvrdili su “Vijestima” da Vlada mora predložiti izmjene u tom dijelu jer se država zadužila zbog kredita KAP-a.

Žugić je sredinom septembra rekao da je moguć rebalans budžeta do kraja godine, nazivajući ga “tehničkim”. Nakon toga je izjavio da će možda biti potreban rebalans kako bi se korigovala prihodna i rashodna strana, ali da ne moraju žuriti

Vlada Mila Đukanovića za rebalans nema podršku opozicije, ali ni koalicionog partnera - SDP dok ne predloži kako će naplatiti poreski dug Elektroprivrede od preko 45 miliona eura.

"Očekujem da ćemo naplatiti prihode u iznosu od 10 odsto iznad plana i uz rast iz prethodnog perioda, procjena je da ćemo do kraja godine naplatiti oko 100 miliona eura više javnih prihoda u odnosu na uporedni period prethodne godine. To znači da ćemo skoro pokriti kompletan vanredni trošak garancija koje su date za KAP, a uz dozvoljeno zaduženje od 250 miliona eura i elemente štednje koje smo naplravili moguće je da nam rebalans ne budepotreban. Očekujem i da ćemo na rashodnoj strani ostvariti zacrtano i imati održiv sistem javnih finansija", rekao je ministar Žugić.

Zakonska obaveza je da sve promjene u odnosu na odobreni budžet moraju biti evidentirane, što znači da će se rebalans teško izbjeći, a takvo tumačenje ima većina poslanika Odbora za ekonomiju.

Na pitanje kako komentariše izjavu poslanika SDP-a Damira Šehovića da ta partija neće podržati mogući rebalans budžeta dok država ne naplati dug od EPCG, Žugić je kazao da nije vidio tu izjavu, ali da je država na putu da riješi to pitanje.

"Na putu smo da napravimo adekvatan sporazum o naplati potraživanja od EPCG u razumnom roku i to je jasno javnosti", smatra Žugić.

Ministar finansija povukao je 1. avgusta prvi predlog rebalansa iz skupštinske procedure jer ga Skupština ne bi usvojila

Kako je dodao, koalicioni partneri DPS–SDP su na istom kursu da se to naplati u mjeri koja neće ugroziti javne finansije i nijedan važni dio privrednog sistema države. On je rekao da još nemaju konačan stav o tome kad bi sporazum mogao da se postigne.

Šehović je nedavno kazao “Vijestima” da SDP neće podržati predlog rebalansa budžeta ako država nema model prema kojem će naplatiti poreski dug EPCG, kao i da će tražiti ukidanje taksi od po euro na telefonske kartice, električna brojila i kablovsku televiziju.

Ukazao je da je godišnji fiskalni efekat naplate “euro po euro” od desetak miliona pet puta manji od poreskog duga EPCG.

Žugić je sredinom septembra rekao da je moguć rebalans budžeta do kraja godine, nazivajući ga “tehničkim”. Nakon toga je izjavio da će možda biti potreban rebalans kako bi se korigovala prihodna i rashodna strana, ali da ne moraju žuriti.

Ministar finansija povukao je 1. avgusta prvi predlog rebalansa iz skupštinske procedure jer ga Skupština ne bi usvojila.

Opozicija i SDP su prethodno upozorili Vladu da su protiv rebalansa koji sadrži poravnanje duga Elektroprivrede, povezanih energetskih kompanija i Kombinata alumijuma od ukupno 61 milion eura na štetu državnog budžeta, kao i novih subvencija za KAP.

Nije žurba za otpremnine penzionerima KAP-a

Na pitanje sa koje će budžetske stavke biti isplaćen novac za otpremnine za radnike KAP-a ako ne bude rebalansa budžeta, Žugić je odgvorio da ne vidi problem da se isplata umjesto u decembru obavi u januaru uslovno govoreći.

Oko 460 bivših radnika KAP-a, koji su prijevremeno penzionisani, traži od Vlade da im iz državne kase isplati otpremnine od po 6 do 14 hiljada, ali o iznosu još nije pregovarano.

Ministar je kazao da je još rano govoriti hoće li Vlada u narednom periodu oporezovati zarade po proporcionalnom ili progresivnom modelu. Proporcionalno oporezivanje podrazumijeva postojanje jedne stope bez obzira na veličinu prihoda, a progresivno je kada stopa raste sa povećanjem dohotka.

“U Komisije koja se bavi tim pitanjem nemamo saglasnost. Moj je zahtjev da imamo one elemente koji neće ugroziti konkurentnosti ekonomije”, kazao je Žugić.

Žugić: Nije SB prognozirala rast duga za 20 odsto zbog autoputa

Žugić je rekao da nije tačna informacija da je Svjetska banka (SB) prognozirala da bi izgradnja autoputa mogla da poveća dug države za 20 odsto. On je izjavio da SB nije radila projekcije kako planirani projekti utiču na budžet, već ih je zahtijevala od Ministarstva.

Vlada je odlučila da izabere kinesku kompanija za telekomunikaciju i infrastrukturu CCCC international za prvorangiranu za izgradnju dionice autoputa od Smokovca do Mateševa.

Kineska ponuda je vrijedna 809,5 miliona eura. Nastavak razgovora podrazumijeva da se definiše konačni tekst ugovora sa kompanijom i Exim bankom o utvrđivanju kreditnog aranžmana.

O finansijama opština

Stalni predstavnik UNDP-a u Podgorici, Rastislav Vrbenski saopštio je da je projekat jačanja mehanizama javnih finansija na lokalnom nivou doprinio boljoj i efikasnijoj komunikaciji između opštinskih i centralnih vlasti.

“U okviru projekta održano je 25 obuka i obučeno 350 službenika na različite teme iz oblasti javnih finansija, razvoja lokalnih samouprava, transparentnosti i odgovornosti”, kazao je Vrbenski na prezentaciji rezultata projekta jačanje mehanizama javnih finansija na lokalnom nivou u Crnoj Gori.

Žugić je rekao da taj projekat treba da doprinese poboljšanju ukupnog procesa budžetiranja. Projekat su inicirali Ministarstvo finansija i Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

( Marija Mirjačić )