Samit EU u sjenci skandala oko američke špijunaže nad Evropljanima
Nekolicina evropskih lidera će sigurno željeti da iskoristi samit da traže dalja razjašnjenja Vašingtona o aktivnosti američke NSA u Evropi
Današnjim evropskim samitom u Briselu dominiraće, kako se očekuje, evropska imigraciona politika poslije tragedije migranata kod ostrva Lampeduza i kako odgovoriti na rašireno američko špijuniranje u Evropi poslije novih izvještaja o tome.
Sastanak šefova država ili vlada održava se u jeku otkrića o obimu američkog špijuniranja Evrope, uključujući i najviših zvaničnika.
Poslije objave u francuskim medijima da je američka Nacionalna bezbjednosna agencija (NSA) pratila više od 70 miliona telefonskih razgovora Francuza, Berlin je juče objavio da je moguće da je bio prisluškivan i mobilni telefon kancelarke Angele Merkel.
To je odmah demantovao predsjednik SAD, Barak Obama.
Nekolicina evropskih lidera će sigurno željeti da iskoristi samit da traže dalja razjašnjenja Vašingtona o aktivnosti američke NSA u Evropi, poslije objavljivanja novih dokumenata koje je otkrio bivši saradnik te službe Edvard Snouden, odbjegao iz SAD u Rusiju.
Angela Merkel je rekla da želi da američki zvaničnici razjasne obim nadziranja Njemačke. Njen portparol je rekao da ona smatra tu praksu "potpuno neprihvatljivom".
Evropski lideri će takođe nastojati da iskoriste ovaj skandal da pokrenu ka usvajanju prijedlog Evropske komisije za zaštitu podataka oko čega se Evropljani preganjaju mjesecima.
Brisel želi da nametne velikim internet-grupama da prethodno moraju da dobiju dozvolu pojedinaca da koriste njihove lične podatke.
Druga tema koja će sigurno dominirati današnjim samitom je veliki priliv migranata na Mediteranu, posebno u Italiji i na Malti, kao i u Grčkoj i Španiji. Tražiće se konkretne mjere pošto se početkom oktobra kod obala malog ostrva Lampeduza kada se utopilo 360 ljudi.
Kovčezi sa tijelima imigranata koji su nastradali kod italijanskog ostrva Lampeduza
Lideri žele konkretan dogovor o rješavanju tog problema. Italijanski premijer Enriko Leta traži jačanje Fronteksa (Frontex) - agencije za nadzor evropskih granica.
Maltežanin Džozef Muskat želi da EU usvoji "jasnu strategiju", a španski premijer Mariano Rahoj zatražio je da sve zemlje Unije dijele posao kontrole zajedničkih spoljnih granica.
Međutim, po nacrtu zaključaka izgleda da će se današnji samit završiti samo pozivom da se učini više, a konkretne odluke biće odložene za poslije izbora za Evropski parlament, juna 2014.
Zvanična tema samita je digitalna agenda za Evropu, čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti EU: treba modernizovati evropsku privredu i pomoći Evropljanima i kompanijama da bolje koriste digitalnu tehnologiju, što obuhvata i reformu telekomunikacija.
Zvaničnici smatraju da je investiranje u digitalnu ekonomiju ključno za podsticanje privrednog rasta. Oni žele da se prevaziđu rascjepkanost tržišta i nedostatak znanja u sektoru informacionih tehnologija.
( Beta/AFP )